Zahvaljujući članstvu u SEPA, plaćanja u evrima za kompanije i građane Srbije biće lakša, brža i jeftinija – ali to ne znači „potpunu slobodu plaćanja“, kako su se neki ponadali na društvenim mrežama, pitajući se da li sad to znači da ćemo i u Srbiji u punoj meri moći da koristimo PayPal aplikaciju i slične usluge.
Članstvo u SEPA, kako je ocenila guverenerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, znači da se „otvaraju vrata za unapređenje obavljanja platnog prometa sa inostranstvom“.
„To znači da će se otvoriti mogućnost da plaćanja naših građana i privrede ka subjektima iz zemalja EU i drugih članica SEPA budu povoljnija – da provizije budu niže, a vreme potrebno za realizaciju plaćanja kraće“, navela je Tabaković u pisanoj izjavi.
EFEKTI ČLANSTVA U SEPA
Šta to konkretno znači za privredu i građane, pitali smo sagovornike iz sveta finansija.
Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić objašnjava da će se plaćanje ubrzati ne samo u transakcijama sa drugim državama članicama SEPA, već i u Srbiji.
„I u našoj zemlji evri mogu da ‘putuju’ danima sa jednog na drugi devizni račun. ako su u različitim bankama. Takođe, putuju preko Milana“, objašnjava Grubišić za Nedeljnik.
Kada je reč o uštedama, Grubišić očekuje da će najveće uštede ostvariti privreda, i kada je reč o vremenu ali i novcu koji se troši na plaćanja, dok je kod građana izuzetno značajna ušteda na slanju doznaka.
Procena Svetske banke je, inače, da bi ceo Balkan mogao da uštedi oko pola milijarde evra ukoliko se troškovi slanja doznaka iz inostranstva smanje za tri odsto.
Finansijski stručnjak Vladimir Vasić u izjavi za Nedeljnik procenjuje da bi samo u Srbiji uštede privrede i građana mogle da dostignu između 300 i 350 miliona evra kada SEPA sistem zaživi i prestane potreba za posrednicima u plaćanju ili posredničkim bankama.
„Sa jedinstvenim sistemom plaćanja vi kao da vozite autoputem bez naplatnih rampi. Korist za privrednike je, umesto sporijih i skupljih transakcija, direktno plaćanje sa računa u Srbiji na račun u EU uz IBAN broj, a kada zaživi i mogućnost instant plaćanja, trajanje prenosa više se neće meriti danima već sekundama“, kaže Vasić.
kraj administrativne „igranke bez prestanka“
Poreska savetnica i knjigovođa Gordana Aritonović nam daje još konkretniji primer.
Danas, kako objašnjava, kad firma iz Srbije primi novac iz inostranstva – to se zove devizni priliv, i tu kreće „igra“.
„Firma dobija Obaveštenje o deviznom prilivu, koje neko u firmi mora da popuni – ili na papiru ili kroz aplikaciju banke, i da ga pošalje banci kako bi sredstva legla na račun. Bez toga – pare ‘stoje’, iako su tehnički već stigle. Onda banka, u zavisnosti od visine priliva i osnova plaćanja (usluga, roba, zakup itd.), često traži dodatnu dokumentaciju – fakture, ugovore, izjave… Taj proces zna da traje nekoliko dana – posebno ako komunikacija sa bankom ide sporije“, kaže Aritonović za Nedeljnik.
Dodaje da isto važi i za plaćanja ka inostranstvu – „procedura, kontrole, dokumentacija…“.
„Kad SEPA bude u potpunosti zaživela u Srbiji, sve to postaje mnogo jednostavnije. Neće biti potrebe da pravdate svaki devizni priliv banci – sredstva će leći automatski, najčešće u toku istog dana ili najkasnije sutradan. Nema više popunjavanja formulara i slanja mejlova da biste ‘pustili’ novac. Plaćanja i naplate iz EU postaju brža i jeftinija – naplata provizija se izjednačava sa provizijama za platni promet u zemlji“, ističe Aritonović.
sepa, paypal i zakon o deviznom poslovanju
Mnogi su se ponadali da ulazak u SEPA znači i daleko fleksibilnija pravila za primanje uplata i plaćanje u evrima – što, međutim, reguliše Zakon o deviznom poslovanju.
„SEPA omogućava brze, jeftine i standardizovane transfere u evrima, ali da li će PayPal omogućiti više funkcionalnosti u Srbiji, to zavisi isključivo od njihove poslovne politike. Isto važi i za druge servise – Revolut, Wise i slične“, objašnjava Aritonović.
To potvrđuje i ekonomista Nikola Pejović, koji smatra da sledeći korak u poboljšanju uslova poslovanja na domaćem tržištu treba da budu izmene Zakona o deviznom poslovanju.
„Ako mi kao zemlja planiramo da privlačimo investicije kao i da podržavamo domaće privrednike da lakše, brže i povoljnije izvoze, aktuelni Zakon o deviznom poslovanju trenutno je solidan končničar za takav scenario. To posebno važi ako želimo da diversifikujemo prilive domaće privrede, kako bi oni stizali i iz drugih delova sveta, a ne samo iz EU, koja se bori sa sopstvenim ekonomskim izazovima“, zaključio je Pejović.
SEPA KALENDAR ZA SRBIJU
„Čini mi se da je najveća zabluda u našoj javnosti oko SEPA to da će sistem početi da funkcioniše odmah. Neće. Prema informacijama NBS, prve SEPA transakcije možemo očekivati tek od maja 2026. godine, jer prethodno treba uskladiti propise i tehničku infrastrukturu. A po iskustvu sa sličnim promenama – ti rokovi često budu probijeni“, upozorava Gordana Aritonović.
Kao primer navodi Hrvatsku, koja je SEPA sistem uvela još 2016. a SEPA instant plaćanja uvode tek ove godine.
Guvernerka Jorgovanka Tabaković danas je saopštila i da NBS nastavlja da radi na tome da omogući da od maja 2026. godine građani i privreda zaista osete prave prednosti priključenja SEPA području – jeftinija i brža međunarodna plaćanja, kao i olakšan pristup tržištu EU za našu privredu.
