Ako su politički simboli negde važni, onda je to Velika Britanija. Rezultati juče održanih lokalnih izbora, simbol su svoje vrste, a svaka važna politička grupacija bi iz rezultata koji su ostvareni mogla da donese sopstvene zaključke.
Jedan je zajednički – konzervativci su dobili „izborni šamar“, kako piše britanska štampa.
„Pobede laburista u Vestminsteru (vau!), Vandsvortu (ha!) i Barnetu, predstavljaju vrlo važnu vest i jako dobar uvod pred ono što britansko političko polje tek očekuje“, zaključak je medija.
Šta to ustvari znači?
Lokalni izbori su skoro uvek neobična politička mešavina: izražavanje različitih tačaka gledišta u različitim oblastima je ono što ih odlikuje, a to je istovremno i razlog njihovog postojanja.
Ali svaka godina ima svoj trend, ili makar trend u širem smislu, kada je u pitanju Velika Britanija.
Laburisti i konzervativci su 2018. manje-više dobili preslikane rezultate sa opštih izbora 2017. godine; 2019. godine obe glavne stranke su bile pogođene talasom prebegavanja birača, a 2021. konzervativci su ostvarili značajan rezultat. Lokalni izbori 2022. su prva značajna podrška za Kira Starmera od kada je preuzeo Laburiste.
Za razliku od, recimo, lokalnih izbora 2016. ili 2014. godine, desnica je u Velikoj Britaniji manje-više ujedinjena iza konzervativaca, a ne razjedinjena kako je to znalo da se događa. Torijevci više nemaju „rezervnu vojsku birača“.
Levi centar podeljen je između Laburista, Liberalnih demokrata i Zelenih. Iako ovo predstavlja prepreku za stvaranje veće prednosti u glasanju i osvajanja mesta u savetima na lokalnim izborima, to daje laburistima skup potencijalno prijateljskih „antitorijevskih taktičkih glasača“ i iz tog uporišta mogu da crpe glasačku energiju.
Na mestima gde su birači znali da mogu da pošalju snažnu poruku aktuelnoj vlasti – Vandsvort, Barnet, Sautempton – to su učinili sa lakoćom, dajući veliki zamah laburistima.
„Bio je to precizno usmeren udarac u pravcu Dauning strita“, piše Gardijan.
Ipak, jedan broj konzervativaca, dan posle izbora tvrdi da je zapravo sve u redu. Iako nije. Nisu Laburisti napravili seizmičke promene, nije ovo pobeda koja bi mogla da se poredi sa Blerovom, ali to njima nije ni potrebno. Jer je vlast konzervativaca i moć koju drže moguće ugroziti i mimo glasačkih mesta.
Njihovi problemi rastu iznutra.
Veliki broj lokalnih lidera požalio se dan posle izbora na to da su uradili sve što je bilo u njihovoj moći, da su ispunili brojne lokalne zahteve, ali da su na kraju prilikom glasanja građani želeli da kazne Borisa Džonsona.
Brojni analitičari, naklonjeniji Laburistima, tvrde da je to istovremeno kazna za Torijevce jer su na čelo vlade postavili „problematičnog premijera“. Prvog posle više decenija koji je prekršio zakon.
Najizraženiji je ozbiljan pad u Londonu i na jugu, posebno u oblastima sa obrazovanijim glasačima i glasačima srednje klase.
Ako konzervativci na teritoriji „crvenog zida“ ne mogu da se nadaju velikoj podršci, moguće je da će je tražiti na severu zemlje, gde analitičari prepoznaju „bregzitovski duh“ koji i dalje tinja. U tom smislu je Boris Džonson glavni adut jer je u stanju da taj duh dodatno razbukti.
Samo je pitanje da li je taj novi elan za ideju koja je usled međunarodnih okolnosti potisnuta u istoriju, dovoljno jak da anulira bes naroda zbog Džonsonovog ponašanja.
Tagovi
