Šta piše u Rezoluciji EP o izborima o Srbiji

Kako se navodi u rezoluciji, Srbija nije ispunila svoje obveze u pogledu slobodnih i poštenih izbora.

Među navodnim nepravilnostima su kršenje tajnosti glasanja, grupno glasanje, manipulacije registracijom birača i falsifikovanje potpisa.

Takođe, zabeleženi su orkestrirani napadi srpskih zvaničnika na posmatrače izbora, uključujući poslanike Evropskog parlamenta.

Poslanici EP u rezoluciji pozivaju na obustavu finansijske podrške EU-a Srbiji zbog „teških kršenja vladavine prava“.

U Rezoluciji se navodi da izbori u Srbiji 17. decembra 2023. nisu održani u pravednim uslovima, kažu poslanici i pozivaju na sprovođenje nezavisne istrage o nepravilnostima.

Budući da su sadašnje vlasti u Srbiji sistemski zloupotrebljavale institucije i medije kako bi bile u prednosti, poslednji parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji bili su „ispod očekivanih standarda za zemlju kandidatkinju za članstvo u EU”, poručuju poslanici, navodi se u Rezoluciji.

U tom dokumentu usvojenim u četvrtak sa 461 glas za, 53 protiv i 43 suzdržanih, Evropski parlament ističe da su, iako sprovedeni bez ometanja, izbori održani 17. decembra 2023. obeleženi brojnim proceduralnim nedostacima. Između ostalog, upućuje na nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja glasova, česte slučajeve pretrpanosti, kršenja tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja.

Podsećajući srpske vlasti da je „pravilno funkcionisanje demokratskih institucija u centru procesa pristupanja Srbije EU”, evrospki poslanici pozivaju na nezavisnu istragu parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, s posebnim naglaskom na izbore za Skupštinu grada Beograda. Istragu bi sproveli ugledni međunarodni pravni stručnjaci i institucije.

Nema institucionalnog odgovora na navodne manipulacije

Poslanici EP izražavaju žaljenje zbog toga što zvanične institucije nisu odgovorile na ozbiljne sumnje da su sadašnji zvaničnici bili uključeni u izborne manipulacije i zloupotrebu, što, naglašavaju, uključuje nekažnjavanje i osigurava da se takve prakse i dalje primenjuju.

Parlament takođe osuđuje nedostatak rezultata u istrazi i sankcionisanju kršenja izbornih pravila, uključujući ozbiljne optužbe o nezakonitoj manipulaciji Biračkog spiska, pritiscima na građane i izborne kandidate i njihovom zastrašivanju, slučajevima korupcije, falsifikovanja potpisa građana, klijentelizmu i nedopuštenoj i nezakonitoj zloupotrebi podataka građana.

Upućujući na „orkestrirane napade srpskih zvaničnika na posmatrače izbora, uključujući poslanike u Evropskom parlamentu”, parlament traži povratak pristojnoj i konstruktivnoj raspravi, naglašavajući važnost uzajamnog poštovanja u demokratskom procesu.

Neetičko izveštavanje i dezinformacije

Evropski parlment osuđuje i nedostatak medijskog pluralizma tokom izborne kampanje, dezinformacije i obilno neetičko i pristrano medijsko izveštavanje u korist predstavnika vlasti. U poslednjih 10 godina, otkako je Aleksandar Vučić došao na vlast, u Srbiji se stalno narušava sloboda medija, uz političke pritiske, pretnje, pa čak i fizičke napade na novinare, upozoravaju poslanici EP u rezoluciji.

Obustava sredstava EU

Pristupni pregovori sa Srbijom trebalo bi da napreduju samo ako zemlja ostvari znatan napredak u reformama koje očekuje EU, uključujući potpuno sprovođenje izbornih preporuka OEBS/ODIHR i Venecijanske komisije, naglašava se u rezoluciji.

Ako srpske vlasti ne pokažu volju da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako rezultati istrage ukažu na to da su vlasti bile direktno uključene u prevaru birača, poslanici će pozvati na obustavu finansijske podrške EU Srbiji zbog ozbiljnih kršenja vladavine prava u vezi s izborima.

Očekuje se da će završni izvešće ODIHR-a biti objavljen u nedeljama koje slede.