Na dnevni red današnje sednice Skupštine Srbije po hitnom postupku stigao je Predlogu zakona o lokaciji bivšeg Generalštaba, o kojem je Vlada potpisala ugovor sa američkom kompanijom Džareda Kušnera, zeta predsednika SAD Donalda Trampa.
Predlog zakona uvodi niz drastično skraćenih rokova i posebnih procedura, uključujući i mogućnost izdavanja dozvole za rušenje u roku od samo osam dana, pre dobijanja glavne građevinske dozvole.
Dok vlast opravdava hitnost stanjem objekta, nevladin sektor i studenti upozoravaju na potencijalnu korupciju i urušavanje pravnog sistema države.
Opravdanje hitnosti i novi rokovi
Kao ključni razlog za donošenje ovog lex specialisa, Vlada navodi da se objekti nalaze u stanju koje preti daljim urušavanjem, što „stvara nesrazmerne teškoće finansijske i druge prirode i dovodi u pitanje njihovu svrsishodnu obnovu“.
Da bi se proces ubrzao, zakon predviđa da javni uvid u planski dokument traje svega 15 dana, a isti rok od 15 dana dat je i svim nadležnim institucijama da izdaju neophodne uslove, što je značajno kraće od redovne procedure.
Posebna dozvola za rušenje
Najvažnija novina koju zakon uvodi jeste „rešenje o posebnoj građevinskoj dozvoli za izvođenje pripremnih radova“.
Ono omogućava investitoru da, i pre dobijanja glavne građevinske dozvole, započne sa „rušenjem postojećih objekata na parceli“, raščišćavanjem terena i izvođenjem zemljanih radova.
Organ nadležan za izdavanje ove dozvole, a to je resorno ministarstvo, dužan je da je izda u roku od samo osam dana od podnošenja uredne dokumentacije. U zakonu se precizira da je to rešenje „konačno“ i da se protiv njega „ne može izjaviti žalba“, već se jedino može pokrenuti upravni spor, čime se značajno ograničavaju pravne mogućnosti za osporavanje rušenja.
Reakcije i optužbe za korupciju
Neformalna zajednica sudija i javnih tužilaca „Odbrana struke“ zatražila je od Ustavnog suda i Pravobranilaštva hitnu ocenu ustavnosti predloga zakona koji je u Skupštinu stigao u neradni dan- nedelju 2. novembra, ali se ipak našao na dnevnom redu sednice.
„Stoga se takozvani ‘predlog zakona’ može smatrati samo inicijativom za njegovo donosenje, dok vreme podnošenja i uvrštavanje u dnevni red kao ‘predloga zakona’ predstavlja protivustavno i protivzakonito postupanje jedne političke grupe i predsednika Narodne skupštine“, istakli su iz ove neformalne grupe sudija i tužilaca.
Organizacija Transparentnost Srbija ocenila je da ovaj predlog predstavlja kombinaciju dva najopasnija oblika korupcije – ozakonjenje kršenja zakona i prilagođavanje pravila skrivenim interesima.
Još oštriji su studenti u blokadi, koji donošenje zakona vide kao pokušaj prikrivanja nezakonitih radnji.
„Dok Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu o zloupotrebama službenog položaja i falsifikovanoj dokumentaciji (…) vlast pokušava da kroz lex specialis ‘legalizuje’ učinjeni zločin i oslobodi kriminalce posledica istog“, navodi se u njihovom saopštenju.
Memorijal po odluci Vlade
Iako je kompleks Generalštaba bio spomenik kulture, predloženi zakon rešenje za očuvanje sećanja vidi u podizanju „odgovarajućeg memorijala (spomen-obeležja)“.
Međutim, ključna novina je da odluku o njegovom izgledu i podizanju neće donositi institucije za zaštitu spomenika kulture, već Vlada Srbije, na predlog resornog ministarstva.
Takođe, u toku je istraga Tužilaštva za organizovani kriminal o tome kako je Generalštab izgubio status kulturnog dobra, koja je nedavno obuhvatila i vd sekretarku u Ministarstvu kulture Slavicu Jelaču, koja se sumnjiči za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu.
Pre Jelače, osumnjičeni direktori Zavoda Goran Vasić i Aleksandar Ivanović su, kako je saopštio TOK, priznali radnje koje im se stavljaju na teret, a to je falsifikovanje dokumentacije na osnovu kojih su Ministarstvu kulture podneli Inicijativu za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra u slučaju zgrada Generalštaba Vojske Srbije.
Tagovi
