Politički put jednog srpskog lidera veoma podseća na Viktora Orbana. Ukazao se prvo kao dašak liberalizma (koliko je to bilo moguće u postkomunističkim zemljama), kao antiteza dominirajućim konzervativnim narativima, svakako „American darling“ odakle je i dolazio vetar podrške, nije se u prvom naletu dugo zadržao na vlasti, a u drugom svom ukazivanju vremenom je postao antipod sebi iz prvog mandata, za Brisel inokosni „bad guy“, Putinov pajtaš kome je naruku išao dolazak Trampa na vlast…
Naravno, nije ovde reč o Aleksandru Vučiću, već o Miloradu Dodiku, ali posle Orbanovog izbornog poraza – neko će reći i debakla – nije se moglo pobeći od pitanja da li bi Vučićev politički put u iščekivanju narednih izbora mogao da ima orbanovski ishod. Sličnosti u mehanizmu vladanja su ipak previše očigledne da se ne postavi takvo pitanje – Orbanov uticaj u širem regionu bio je suviše veliki da se takvo pitanje ne postavi i u drugim zemljama, tek srpske vlasti su definitivno izgubile jednog velikog saveznika unutar EU konglomerata, bez obzira na to što je nosio etiketu briselske crne ovce.
Stiče se utisak da su promene u Mađarskoj najviše prijale egu Brisela, koji pokazuje znake žilavosti i otpornosti i baš posle Orbanovog poraza krenuo je iz Brisela mini-desant na region pretnjom Marte Kos o zadržavanju sredstava iz Plana rasta za zemlje Zapadnog Balkana. Zapravo, upitna su postala sredstva iz svih finansijskih instrumenata EU za zemlje kandidate, po čemu bi Srbiji moglo da bude zadržano čak jedna i po milijarda.
***
Možda se malo učitava očekivano ponašanje EU, ali stiče se utisak da je Brisel posle Orbanovog debakla podigao za jedan stepen retoriku i očekivanja od demokratizacije u Srbiji.
Malo je onih, ali ih ima, koji ne zaboravljaju šta je bilo pre, pa su se ti retki prisetili kako su i Vučić i Toma Nikolić pre dolaska na vlast 2012. prvo išli u Brisel. Što naravno ne znači da je rektor Đokić već viđen za kandidata na nekim narednim izborima koji će možda biti vrlo uskoro, a možda ih neće biti ove godine. Ali činjenica da je sastanak sa Martom Kos došao u ovom konkretnom trenutku, može se čitati kao da EU sa više samopouzdanja gleda na dešavanja u Srbiji, sada kada nema Orbana na granici Srbije i EU iza kog su tako lako srpske vlasti mogle da se zaklone.
I zato su promene u Mađarskoj otvorile pitanje njihovog realnog uticaja na političku situaciju u Srbiji.
Novinar iz Budimpešte Gabor Bodiš kaže za Nedeljnik da se promene u odnosima Mađarske i okolnih zemalja mogu očekivati, kao i da nada koja postoji u srpskom opozicionom delu javnosti da se talas promena može preseliti i južno od Segedina nije neosnovana.
„Ovde nije pala samo jedna autokratska vlast u jednoj zemlji, već je pao čovek koji je postao simbol iliberalne države. On je uspeo da ostvari ono što je san mnogih autokratskih režima, ali je na kraju pobeđen na demokratskim izborima. To je ključna poruka, da je takva promena moguća“, ocenjuje Bodiš.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 23. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
