Šta o Rusiji, Putinu, korupciji, Navaljnom, pisanju o porodicama moćnika misli dobitnik Nobelove nagrade za mir

Piše Anton Trojanovski, The New York Times International Report. Saradnik na tekstu Oleg Mancev

0
Dmitrij Muratov, urednik jednog časopisa, podelio je Nobelovu nagradu za mir za "napore za očuvanje slobode izražavanja". Osnovao je magazin "Novaja gazeta" 1993. godine. Fotografija: Sergej Ponomarev za Njujork tajms

MOSKVA – Da živite u Putinovoj Rusiji, koje biste kompromise napravili?

Dmitrij Muratov, urednik jednog moskovskog lista, doneo je odluku. Prihvata donacije od jednog tajkuna povezanog sa Kremljom, odbija da objavljuje članke o privatnim životima članova ruske elite, i pokrenuo je peticiju upućenu predsedniku Vladimiru Putinu za pomoć deci kojoj trebaju skupi lekovi.

Suprotno tome, Aleksej Navaljni, najviđeniji opozicioni lider Rusije, napisao je pismo svojim pristalicama u kojima ih moli da ne prave kompromise: “Ne treba pregovarati sa teroristima koji uzimaju taoce.”

Navaljni je u zatvoru, dok je Muratov prošlog meseca podelio Nobelovu nagradu za mir sa novinarkom Marijom Resom sa Filipina, zbog njihovih “napora da očuvaju slobodu izražavanja”. Mnogi fanovi Navaljnog bili su besni, i podvlačili sve trenutke kada je Muratov pokazao volju da sarađuje sa vlastima, što je, po njima, samo ojačalo Putinovu moć.

Ovaj trenutak do vrhunca je doveo podele među kritičarima Kremlja: da li je najbolji pristup onaj nepokolebljivog otpora, ili je bolje raditi na poboljšanju sistema iznutra?

Muratov je na hajku koja je pokrenuta na Fejsbuku i Tviteru odgovorio braneći potonji pristup. “Hoćete li nastaviti da pišete komentare onlajn, ili ćete pokušati da poboljšate nečiji život?”

Bes je pokazao koliko je ruska opozicija slaba i atomizirana, i to sve više, kako vlasti eskaliraju svoju borbu protiv disidenata, zatvaraju aktivističke grupe i medije, i teraju još veći broj novinara u egzil.

U Kremlju su verovatno bili euforični kada se poveo verbalni sukob o Muratovljevoj nagradi, kaže Tatjana Stanovaja, osnivačica kompanije za političku analizu R. Politik.

“Kada vam život prolazi ispred cevi pištolja, to će neizbežno dovesti do nove fragmentacije”, kaže Stanovaja. “Vlasti odlično umeju ovo da kapitalizuju.”

Jedanaestog oktobra Navaljni je čestitao Muratovu. Dodao je i da ranija ubistva šestoro novinara koji su radili za Muratovljev list “Novaja Gazeta” moraju da služe kao podsetnik “na visoku cenu koju plaćaju oni što se odupiru vlastima”.

Muratov je osnovao “Novu gazetu” 1993. godine. Novac mu je dao Mihail Gorbačov, poslednji lider Sovjetskog Saveza.

Dok su drugi mediji bili ili zatvarani pod pritiskom, ili bi ih preuzeo neko iz vlasti, “Novaja” je zadržala svoju nezavisnost i često kritikovala Putina. Njihov serijal tekstova iz 2017. o mučenju i ubijanju gej muškaraca u kavkaskoj republici Čečeniji doveo je do izliva besa u čitavom svetu. Nakon što je “Novaja” napisala tekst o naftnoj mrlji na Severnom polu, ruski sud je naredio energetskom gigantu “Norilsk Nickel” – koji predvodi jedan od najbogatijih Rusa – da plati kaznu od dve milijarde dolara.

No Muratov priznaje da se nije povinovao onome što je prilično eksplozivna vrsta istraživačkog novinarstva u današnjoj Rusiji: on ne istražuje sakriveno bogatstvo Putina ili njegovog bliskog kruga. Dobar deo tog imetka, ustanovili su novinari drugih medija, u vlasništvu je članova porodice ili vanbračnih partnera i njihove dece. Muratov kaže da njegovi reporteri pišu o korupciji, ali “ne ulazimo u privatne živote ljudi”.

“Kada je reč o ženama i deci, tu se zaustavljamo”, objašnjava Muratov.

Sajtovi koji su objavljivali takve agresivnije tekstove su ili stavljeni van zakona ili proglašeni za “strane agenture” u poslednjih nekoliko meseci. Dobar broj njihovih urednika i novinara je pobegao iz zemlje. “Novaja” je nastavila da radi, uprkos raširenim spekulacijama da će i na njih doći red.

Nema garancija da će “Novaja” preživeti. Nešto slično je nedavno rekao i sam Putin.

“Ukoliko mu padne na pamet da koristi Nobelovu nagradu da bi kršio ruske zakone, to će značiti da to radi da bi privukao pažnju, ili iz drugih razloga”, naveo je Putin. “Bez obzira na to što je postigao, svako treba da zna da zakoni u Rusiji moraju da se poštuju.”

Andrej Kolesnikov, viši saradnik u tink-tenku Karnegi Moskva, kaže da su se sada pokazale i slabosti pokreta Alekseja Navaljnog: fokus na njega kao na lidera, i nipodaštavanja svih drugih pristupa, onemogućava ga da zasnuje širu koaliciju.

“Nažalost, ova netolerancija i agresivnost dele i demokratski orijentisane glasače”, kaže Kolesnikov.

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak vanrednog izdanja Nedeljnika od srede, 10. novembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs