Prema SZO svet je u trci za vakcinom protiv kovida-19 došao dotle da je osam projekata vakcine već u poslednjoj, ujedno i najmasovnijoj (III) fazi pre odobrenja korišćenja. Efikasnost je jedan od kriterijuma, ali sposobnost vakcine da iskoreni pandemiju od vakcine iziskuje još i više, prenosi zagrebački N1.
American Journal of Preventive Medicine objavio je rezultate matematičkih modela naučnih stručnjaka koji su istraživali nekoliko scenarija minimalne neophodne uspešnosti vakcine, istovremeno zavisnih i od stanovništva i od reprodukcijskog rasta pandemije.
Ako bi se svet, ili barem jedan više ili manje zdravstveno zatvoreni sistem, vakcinisao 100 odsto, vakcina protiv kovida-19 morala bi da bude efikasna najmanje 60 odsto. Ali, kako se na prokuženost od 100 posto ne može računati, stručnjaci su kao jedan od najizglednijih scenarija istakli onaj po kojem je prokuženost 75 odsto.
U tom slučaju vakcina mora da bude efikasna najmanje 80 odsto kako bi moglo da se računa na to da se pandemija koronavirusa iskoreni do nivoa da više nisu potrebne nikakve posebne protivepidemijske mere poput maski, održavanja razmaka i slično.
Ovde je reč o scenariju u kojem je reprodukcijski faktor čak 3,5, s čime je opravdano računati s obzirom na stanje sa žarištima u najgore pogođenim zemljama sveta, na primer SAD-u, Brazilu ili Indiji, gde virus nastavlja da se širi u velikim brojevima novoobolelih.
Efikasnost vakcine protiv koronavirusa od 80 odsto, teoretski, zapravo ne bi trebalo biti tako teško da se postigne, možda čak već s prvom dozom, jer, na primer, vakcina protiv morbila, koju odobrava SZO, već jednokratno dovodi do zaštite od 92 odsto, a dvokratno do efikasnosti od između 98 i 99 odsto.
Koliko se pri proizvodnji vakcine na ovakav način vodi računa, može se videti i na primeru razvoja sezonske vakcine protiv gripe.
Tagovi
