Iako je Zakon o socijalnom preduzetništvu usvojen pre četiri godine, u Srbiji je svega 26 preduzeća formalno steklo ovaj status pri Agenciji za privredne registre, iako se procenjuje da najmanje 200 firmi radi prema takvim principima.
Status socijalnog preduzeća označava da neka firma ili udruženje proizvodi robu ili pruža socijalne, obrazovne ili zdravstvene usluge, obezbeđuje radnu integraciju ili posluje tako što doprinosi održivom razvoju devastiranih područja i lokalnih zajednica.
“Socijalna preduzeća su najhumaniji oblik ekonomije, i šteta je što registraciju statusa usporava činjenica da ona donosi nove obaveze, ali ne i benefite. Bez sistemskog vetra u leđa, preduzetnici s pravom oklevaju da formalizuju svoj status”, navodi Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za digitalizaciju, inovacije i preduzetništvo u NALED-u.
Šta se dešava na terenu?
Mnogi koji faktički deluju na polju socijalnog preduzetništva još nisu spremni na zvaničnu registraciju zbog pravnih nejasnoća. “Mi se nismo registrovali kao socijalno preduzeće zato što nije do kraja jasno kakve su naše obaveze“, kaže za Nedeljnik Tatjana Dražilović iz Centra Zvezda, udruženja koje se bavi integracijom mladih bez roditeljskog staranja.
Jedan od najvažnijih kriterijuma za održavanje statusa, naime, odnosi se na raspolaganje ostvarenom dobiti i imovinom. Irena Đorđević Šušić podseća da socijalna preduzeća imaju obavezu da reinvestiraju 50 odsto svoje dobiti u delatnosti od društvenog interesa kao i da redovno izveštavaju o svom društvenom učinku. Sa druge strane, posebno stroga pravila važe u slučaju prestanka rada subjekta ili brisanja statusa, kada se preostala dobit i imovina stečena za vreme trajanja tog statusa prenosi na drugi subjekt socijalnog preduzetništva.
“To je bio kamen spoticanja kod najvećeg broja udruženja, jer su mnogi od nas tokom godina nabavili, dobili ili uložili lična sredstva u opremu, mašine i repromaterijal kako bismo uopšte mogli da postojimo i radimo, a u trenutku eventualnog zatvaranja socijalnog preduzeća sve to treba da pređe u posed države ili drugog socijalnog preduzeća. Naglašavam da niko ne kaže da to neko želi da nam otme, ali na tržištu kao i u životu svašta može da se desi – kovid je dobar primer- i budete primorani da privremeno ili trajno zatvorite preduzeće. Iskreno, malo ko je spreman da nešto što je stvarao godinama prepusti nekom drugom”, objasnila je Tatjana Dražilović.
Strah od nelojalne konkurencije
Centar Zvezda, inače, upravlja sa tri “Kuće mogućnosti”, u kojima borave mladi bez roditeljskog staranja koji se pripremaju za započinjanje samostalnog života sa svim radnim i privatnim obavezama koje to donosi. Prihod koji Centar obezbedi kroz angažovanje korisnika na pravljenju dekorativnih sveća, tekstilnih i predmeta od drveta koristi se za realizaciju programa i aktivnosti koji su njima i namenjeni.
Problem sa onim kriterijumom da socijalno preduzeće može da postane i kompanija koja deo svog profita usmeri u društveno odgovorne svrhe Tatjana Dražilović vidi upravo u tome da status socijalnog može da dobije i preduzeće koje je u svemu konkurentno kao i organizacija poput njihove, čiji korisnici tek uče kako da se snađu u svetu odraslih.
“Mi ćemo na tržištu svakako izgubiti utakmicu u visini cena i u brzini izrade sa nekom većom kompanijom, koja će postati socijalno preduzeće samim tim što je odlučila da deo svoje dobiti na kraju godine donira u socijalno odgovorne svrhe. To prosto nije fer iako je odricanje od dela prihoda zaista za svaku pohvalu”, kaže naša sagovornica i poziva da se u zakonu napravi razlika između “pravog” socijalnog preduzeća i firme koja finansira socijalno odgovorne inicijative.
Kako pronaći mesto na tržištu
Socijalnim preduzećima je više od subvencija potrebna prilika da svoje proizvode plasiraju na tržište.
“Nama je potrebna prilika da radimo“, poručuje Tatjana Dražilović. Ona dodaje da njihovi korisnici rade predano, ali sporije i nekada sa većim rasturom materijala, zbog čega su im potrebni partneri koji će imati razumevanja.
Irena Đorđević Šušić iz NALED-a smatra da su rešenje takozvane rezervisane nabavke i nabavke sa socijalnim kriterijumima, i da na taj način država može postati najveći i najsigurniji kupac proizvoda socijalnih preduzeća.
Podseća, takođe, da velike kompanije ne moraju čekati državu već mogu postati partneri kroz ravnopravne poslovne ugovore, što su već učinili Delta Holding, Coca-Cola HBC Srbija, Courtyard by Marriott, Banca Intesa i A1 Srbija, koje su na inicijativu NALED-ovog Huba za socijalno preduzetništvo potpisale zajedničku Deklaraciju o podršci socijalnim preduzećima.
Tagovi
