Šta kaže ministarka na zahtev đaka da školska nedelja traje četiri dana

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je da ova peticija, koju je podržalo više od 50.000 ljudi, a u kojoj se traži da školska radna nedelja traje četiri dana jeste razlog da se ljudi zapitaju koliko čuju decu, šta kažu roditelji o ovome i šta prosveta može da uradi.

„Mora se videti šta drugih 45.000 ili 50.000 dece misli o tome. Naravno, ne može biti isti odgovor za dete koje polazi u školu i koje bi trebalo da polako stvara radne navike i da svoju psihičku energiju usmerava i na proces učenja i na igru. Moramo, pre svega, tražiti model rada kroz igru“, naglasila je Dejanovićeva za RTS.

Ona je rekla da treba videti kako će jedan čas u školi da izgleda i da li će trajati 45 minuta tokom kojih će dete da memoriše, a onda preko domaćeg zadatka da produbi znanje, ili će to biti malo, sa određenim pauzama koje relaksiraju dete, odnosno malo učenja kroz igru.

Prema njenim rečima, deca ne treba da budu toliko usmeravana da imaju visok prosek i budu najbolja, već da budu najbolja u onome što ih zanima, a da u drugim stvarima postignu optimum i korektne rezultate, prenosi N1.

„Onaj stav ‚nemaš baš mnogo dara za matematiku, ali dobij bar četvorku‘ polako moramo da zaboravljamo. Dete ima dara za ritam i ono će u ritmici, u baletu postići maksimum i deo vremena koji treba da usmeri na to nije tako veliki i neće ga mnogo opteretiti“, rekla je ministarka.

Gordana Plemić iz Udruženja „Roditelj“ kazala je da deca tvrde da su preopterećena, ali je napomenula da treba saslušati i mišljenje nastavnika.

„Kad pogledate čak i jedno malo dete u nižim razredima osnovne škole, kada krene u školu u 8 časova ujutro, ima boravak, pa posle još neke aktivnosti, kada dođe kući ispada da njegovo ‚radno‘ vreme bude, u stvari, duže nego radno vreme zaposlenog. I kada to sve sagledate sa te strane, ustvari smo im vrlo rano oduzeli deo igre“, rekla je Plemić.

Na društvenim mrežama danima se nižu reakcije i komentari i traga se za odgovorima na pitanja – jesu li đaci u Srbiji preopterećeni školskim obavezama, imaju li vremena da budu deca, da se igraju, da maštaju i da li ima sluha za njihove želje i potrebe?