Šta je “to žuto” na automobilima od jutros

0
Foto Nedeljnik

Mnoge je iznenadilo “nešto žuto” u vidu mrlja i fleka na automobilima. ovoga jutra. Nema razloga za paniku jer su automobili u Srbiji prekriveni sitnim žutim česticama, zbog peska iz Sahare.

Foto Marko Prelević

On je prekrio delove zapadne i južne Evrope. U Srbiji je proteklih sati padala takozvana prljava kiša.

Snažna jugozapadna visinska strujanja odgovorna su za prenos velikih količina čestica pustinjskog peska iz Sahare do južne Evrope.

„Ova pojava se javlja jednom do tri puta godišnje u proleće ili jesen, kada su južna strujanja iz severne Afrike jaka, a ciklogeneza intezivna nad Mediteranom – dobitna kombinacija za pojavu obojenih padavina”, govori za BBC na srpskom profesor Vladan Ducić sa Geografskog fakulteta u Beogradu.

Na prostoru Kraljevine Jugoslavije, dodaje profesor, ova kiša žute boje, koja se još naziva i blatnjava kiša – prvi put je zvanično registrovana na meteorološkim stanicama maja 1933. godine.

Pesak iz Sahare do Srbije stiže pomoću vetrova, oblaka i naposletku kiše, ali da bi se to dogodilo, potrebno je da se poklopi više faktora.

Sve počinje na severu Afrike, blizu Sredozemnog mora, pojavom dugotrajnih i intenzivnih vetrova, dovoljno snažnih da podignu veliku količinu prašine i sitnog peska u više slojeve atmosfere.

Čestice prašine i peska se zatim visinskim strujanjima prenose ka ciklonu – polju niskog vazdušnog pritiska, koji se uglavnom nalazi u Mediteranu, a potom i ka Balkanskom poluostrvu.

„Nama taj pesak stiže, ne u prizemlju, nego na nekoliko kilometara visine, obično pri jakom jugozapadnom i južnom strujanju”, objašnjava Ducić.

Pre nego što se izluči u vidu prljave ili blatne kiše, vazdušne mase koje nose saharski pesak ulaze u oblačni sistem.

„Taj pesak služi onda kao jezgro kondenzacije za kišnu kap i onda zajedno sa njom pada na tlo i praktično boji površinu”, ističe profesor.

Međutim, obojene padavine se ne izlučuju sve vreme, već uglavnom to bude na početku, dok ih kasnije zameni obična kiša koja spere ostatke, pa se tako često ni ne primeti ništa neuobičajeno.

Ukoliko je ipak padao kratak pljusak na površini tla, automobila ili drugih objekata ostaje samo žuti ili crveni talog.

Ducić kaže da ovakve kiše, prvenstveno zbog hemijskog sastava peska – silicijum-dioksid, „ne bi trebalo da ostavljaju nikakve posledice”.

„On je intertan i ne stvara nikakva korozivna jedinjenja”, ističe klimatolog.

Pri jakim južnim strujanjima dolazi do povećanja ovih čestica u vazduhu, što, dodaje, „eventualno može da smeta astmatičarima”.

„Ali to su ekstremne situacije.”