Da li mobilnost svrstavamo kao pomoćnu disciplinu u naukama kao što su fizika, hemija ili biologija ili je došlo vreme da zasija svojim punim sjajem i izjednači se sa ostalim naukama?
Da li je ono što omogućava da naše kretanje učinimo što bezbednijim, što komfornijim a u isto vreme što priuštivijim, zaslužilo da dobije status nauke i da to “nešto” počnemo da izučavamo danas, kako bismo za generacije koje dolaze učinili da što više vremena mogu da posvete sebi i svojim najmilijima?
Ako nas pitate, odgovor je definitivno – DA!
Od pešačenja, vožnje sredstvima javnog prevoza, vožnje automobilom, vožnje trotinetima i biciklima, prevoza robe i slično, dakle svemu navedenom, nalazimo zajednički sadržilac – mobilnost.
Ovde ne smemo da zaboravimo ni kretanje invalidskim kolicima ili sredstvima koja su namenjena osobama koje nemaju mogućnost da se kreću kao većina osoba a veoma je značajno da da imaju tu mogućnost, bez izuzetka.
Ali…zašto o tome pričamo na ovaj način i zašto baš sada?
Hm…ne verujem da će odgovor da vas oduševi ali verujemo da ste primetili razne promene u svetu koji nas okružuje, koje su u velikoj meri posledica ponašanja prema okolini. Veliko je pitanje da li bismo se uopšte osvestili da posledice nisu ekonomske prirode i da ne utiču direktno na kvalitet života koji živimo. Evo, postavićemo i sebi i svima samo jedno pitanje: Koliko novčanih sredstava izdvajamo da bismo sanirali posledice nezdravog vazduha koji udišemo? Ne, nećemo da se bavimo teorijama zavere ali hoćemo da skrenemo pažnju kolike posledice snosimo jer smo svi zajedno okretali glavu od nekih osnovnih tema, kao što je kvalitet vazduha ili kvalitet vode i ostalih namirnica neophodnih za svakodnevni život.
Sve velike kompanije sagledavaju mobilnost iz mnogo uglova
Ali čekajte, mi smo u odeljku mobilnosti, kakve to veze ima sa vazduhom, vodom, namirnicama? Iako zvuči neverovatno ali da, ima veze. I to neposredne. Jasno, ako uzmemo gore navedenu tvrdnju o tome “šta je mobilnost” kao tačnu i odbacimo vrste mobilnosti koje ne mogu da ugroze vazduh i vodu (npr, pešačenje ili vožnja bicikla) i pronađemo podatak da ostale vrste mobilnosti ili bliže rečeno transporta zagađuju okolinu u nekom jedva dvocifrenom procentu, nismo ubedljivi sa odgovorom. Međutim, šta ako bismo vas pitali, koliko se puta takvo zagađenje poveća u gradskim uslovima gde se većina života i posla odvija u moderno vreme? Da li biste se iznenadili da se cifre vezane za emisiju štetnih gasova i onih zloglasnih PM čestica ustostruče?
UVOD:
Šta je 360 mobility U prvom delu nekoliko rečenica o meni, iskustvu i otkud baš interesovanje za mobilnost. Bogato iskustvo u autoindustriji i preokret koji se desio 2015.godine, zatim uzimanje učešća u sve učestalijim pozivima za pitanja vezana za e-mobility ali i proemu načina korišćenja vozila, videćemo kasnije zašto koristimo baš taj termin. Kako zapravo funkcioniše auto-industrija u smislu da je podređena u velikoj meri kompanijama i da zapravo i postoji zahvaljujući potrebama da se zadovolji mobilnost kompanija. Ali odakle potreba da se baš sada menja i da li to znači da je do sada bila neuspešna? Veliki deo ekonomije zavisi od auto-industrije i važno je da napomenemo da transformacija dolazi iz potrebe da proizvodnja i upotreba sredstava mobilnosti bude ekološki prihvatljivija ali ovde moramo da pomenemo i deo koji se zove complexity reduction. Šta to zapravo znači? To znači da je zbog ekonomske isplativosti potrebno da se što manji broj proizvoda prilagodi što većem broju ciljnih grupa. Ciljne grupe se u tom smislu spajaju, sve u cilju da bi se i njihove karakteristike približile jedne drugima. Dobar primer za complexity reduction i customer type fusion je model Golf kompanije Volkswagen. Ukratko, umesto preko 100 varijanti modela, smanjen je broj na dvadesetak varijanti koji pokrivaju sve ciljne grupe. Kada kažemo ciljne grupre, njih deklarišemo po starosnoj strukturi, ali i po načinu upotrebe (privatno-poslovno), zatim kao single – porodično i slično. Zapravo, istraživanjem se došlo do toga da se napravi takav automobil sa takvim varijantama da u isto vreme može da bude gradski…ali i međugradski. Službeni, ali i privatni, high tech ali pogodan i za low-tech klijente. E sada, zamislite koliko je realno da se sprovede complexity reduction sa automobilima sutrašnjice koje već imamo u ponudi i danas? Ovde ćemo prvi put da pomenemo reč “platforma” kao veoma značajno dostignuće u proizvodnji. Tačno je, čuli smo tu reč i ranije ali u vremenima koja nam dolaze, ili su već tu, platforma posebno dobija na značaju. U tom smislu, kratka ilustracija, tj poređenje tradicionalnog automobila, kao što smo pomenuli Golf, u odnosu na jedan noviji automobil, kao što je ID.3 Koje su osnovne karakteristike koje ih razlikuju?
Volkswagen ID3
Evo…jedna osnovna razlika koju gaje svi…da kažemo tradicionalni proizvođači za sada, jer imamo i nove proizvođače koji ranije zapravo nisu uopšte proizvodili automobile, odnosno sredstva mobilnsti. Odakle onda ideja i hrabrost da se suprotstave proizvođačima koji “gaje” stogodišnje tradicije? Neki postoje čak i duže od 100 godina. Da li mislite da je to realna trka i koliko u tom smislu tradicionalsnost igra ulogu? Koncentrisaćemo se na sredstvo mobilnosti u odnosu na automobil. Ovde ponovo poredimo Golf i ID.3. Ali, hajde da pored toga uzmemo u obzir jednog proizvođača iz Kine, Neta-u. Hajde da uporedimo njega sa nekim tradicionalnim automobilom. I hajde da se vratimo na proces proizvodnje, čisto da kada poredimo, ne poredimo samo sirove karakteristike, to je previše jednostavno. Hajde da poredimo karakteristike a da pri tome uzmemo u obzir kompletan proces proizvodnje, eksploataciju i nešto, ne tako novo, ali svakako nešto na čemu će da se zasniva deklarisanje “otiska” štetnih…pa najlakše je da kažemo gasova, ali zapravo svih štetnih materija. Svakako. radi se o reciklaži. Ako uzmemo u obzir proizvodnju (uključujući sve potrebne sirovine, zatim eksploataciju (i sve što je potrebno da ta eksploatacija “radi”, npr. pogonsko gorivo, pa zatim i pomenutu reciklažu, sve navedeno možemo da uokvirimo u ono što zovemo life cycle na stranom a na našem jeziku…kako biste rekli? Životni ciklus, ok. Zanimljivo je da kada kažemo životni ciklus, računamo na svee što prođe jedan proizvod, ili skup proizvoda ako govorimo o recimo sredstvu mobilnosti. U tom smislu, uvek volim da pomenem da je “od kolevke do groba” u upotrebi u mnogim ekonomijama i šire, ne samo kod nas. E…tu dolazimo do…popularno je da se kaže karbonski otisak, ali hajde samo u nekoliko rečenica da pomenemo zašto je to važno za nas i proizvode koje (ne)želimo. Kako se onda to zapravo računa i šta u tom smislu znače neki postognuti dogovori na nekim velikim konferencijama Prevashodno se osvrćemo na Paris agreement jer smo već u osmoj godini njegovog sprovođenja ili bar pokušaja sprovođenja a ta godina je i dobra da bismo uporedili koliko smo napredovali od tada. Zašto baš od te godine, je l imate ideju? Da…to je godina kada je odlučeno da će mobilnost budućnosti ozbiljno da se promeni. Da li to znači da smo mi sada u toj budućnosti i u kojoj meri su ostvareni ciljevi. Kakve biste odgovore vi mogli da date na ovo pitanje. Uvek pričamo o budućnosti a malo plaši pitanje ako postavimo pitanje da li je (kao što jeste) ovo danas budućnost, makar od juče ili nekog ranijeg datuma? I koliko smo ostvarili onda planove od prošlosti? U kojoj meri smo ostvarili planove od juče, prošle nedelje, prošle godine, od pre 5 ili 10 godina? Ovde ne mogu a da ne spomenem termin strategija. Šta to zapravo znači za glavnu temu kojom se bavimo, da se mi malo vratimo na mobilnost i pokušamo da podelimo odgovornost sa drugima. Šta bi bila neka razumna definicija strategije a da se ne držimo previše knjiga…a da se držimo jednih od slagalica mobilnosti, recimo prevoznih sredstava. U našem svetu i generalno svetu skupa proizvoda, to je plan od minimum 10 godina u odnosu na period, da ne kažemo datum definisanja. Upravo ova definicija će da nam pomogne da razumemo ZAŠTO neke tehnologije o kojima pričamo ne mogu da uđu u primenu odmah. Tu ćemo da dobijemo i odgovor zašto se neke “stvari” i dalje nisu promenile. Odličan primer za navedeno je i tehnologija proizvodnje baterija, uopšte upotreba baterija u vezi sa sredstvima mobilnosti. Zašto se toliko čak i tradicionalnih proizvođača okreće energiji, ne samo u smislu upotree ili trgovine, već i u smislu proizvodnje? Dolazimo do nekih pitanja gde nije tako lako da damo odgovor ali verujemo da ćemo da uspemo i da smo ipak na pravom putu ako sve uzmemo u obzir. E…ovde ćemo da zastanemo i da vidimo koja su vaša pitanja. Pre nego što nastavimo i objasnimo zašto su ono što smo nekada zvali automobilima a danas ih nazivamo sredstvima mobilnosti, samo delić slagalice buduće mobilnosti…ili mobilnosti budućnosti, hajde da vidimo koja vas pitanja muče? Ok, vreme je da posle ove diskusije najavimo predstojeće predavanje. Vi ste videli naslov predavanja i da…sigurno imate ideje šta bi predstavljalo 360 stepeni mobilnosti ali ideja je da pokažemo da aspekti mobilnosti hmm…možda nisu jednostavni ali svakako nisu ni nedostižni. Pre kraja uvoda u 360 mobility, želim samo da načnem temu tvrdnjom i to odgovornom da je naš zadatak da zajedničkim snagama transformišemo mobilnost u bezbedniju, komforniju i priuštiviju. To su zajednički zadaci svih nas kao učesnika u mobilnosti. Za sada, ostajemo na ovoj tvrdnji i polako ulazimo u svet mobilnosti, definišući stubove iste. Ali, pre nego što uplovimo u svet mobilnosti, da pogledamo kako se menjaju činjenice u smislu isporučenih novih NEV vozila. Verujem da se svi srećemo sa mnogobrojnim skraćenicama, tako da ni svet mobilnosti nije isključen od istih. Sigurno su vam poznate skraćenice kao što su HEV, mHEV, PHEV, BEV FCEV…ali da li ste se upoznali sa skraćenicom koja označava sva sredstva mobilnosti koja ne možemo da svrstamo u tradicionalna, dakle za ona sredstva mobilnosti koja ne koriste fosilna goriva kao pogon? Da, u pitanju je još jedna skraćenica, koja je međunarodna i glasi NEV, New Energy Vehicles. Iako je ovde na neki način najzastupljenija i najpoženija skraćenica BEV, pomeranje na skraćenicu NEV zapravo govori o tome da nije jedino rešenja za pogon sredstava mobilnosti budućnosti ili buduće mobilnosti baterija, ili bar ne ona sa litijumom.
Stellantisova prva giga-fabrika baterija i reciklaži centar
Ova skraćenica nam govori i to da nije akcenat isključivo na putničkim vozilima, iako su ona najviše obuhvaćena skraćenicom BEV, već se jednako razmatraju i ostala sredstva mobilnosti kao i sredstva mikro-mobilnosti. Sigurno ste primetili koliko se govori o razvoju dostavnih vozila i uopšte o tom segmentu koji je neopgodan kako bismo lakše funkcionisali u svakodnevici. Pored toga, sigurno ste primetili i da prodaja ovakvih sredstava mobilnosti i nije baš toliko razvijena, čak ni u razvijenim ekonomijama. Ako razmišljamo o “otisku” štetnih izduvnih gasova i pripadajućih PM čestica, onda se svakako nameće pitanje zašto je to tako i da li postoji neko primenjivo rešenje.
Izvor: https://fermarket.rs/__trashed/
Tagovi
