Šta je ostalo od Evrope u kojoj se Nemačka i Francuska izoluju i zabranjuju izvoz sanitarnog materijala? – Specijal Nedeljnika o koronavirusu

0
Profimedia

Koronavirus je smrvio Šengenski sporazum, realizujući san svih suverenista i populista u članicama EU. Nije isključeno da 16. mart uđe u istoriju kao početak kraja Šengena: dan u kome je Nemačka, srce i motor EU, zatvorila svoje granice. Šta je ostalo od Evrope u kojoj se Nemačka i Francuska izoluju i zabranjuju izvoz sanitarnog materijala? Ne pomaže mnogo kasnija korekcija te odluke, u direktnoj suprotnosti sa pravilima EU, kancelarke Angele Merkel.

Zemlje Višegradske grupe, po običaju, prve su zabranile ulaz državljanima drugih članica EU, Austrija je podigla zid prema Italiji penalizujući ne samo svoje sunarodnike u Južnom Tirolu već i dobar deo severne i istočne Evrope budući da preko italijansko-austrijske granice prelaze šleperi sa robom iz velikih italijanskih luka.

Pandemija koronavirusa će ostaviti veliki ožiljak na licu EU. Brisel je bukvalno zakazao. Nova Evropska komisija sa Ursulom fon der Lajen reagovala je sa zakašnjenjem, neodlučno, dezorijentisano i blago, dok je solidarnost unutar Evropskog saveta između država ostala samo mrtvo slovo na papiru. Još jednom se potvrdilo da kada su u pitanju tektonski poremećaji – terorizam, migranti, ekonomska kriza – EU i njene institucije nestanu sa radara a u državama članicama se probude egoistički porivi.

Za razliku od ekonomske krize 2008. godine kada je EU bila na vrhuncu svoje moći i odličnog privrednog i finansijskog zdravlja, pandemija koronavirusa pogađa EU u njenom najkritičnijem momentu: Bregzit, podeljenost na istok-zapad i sever-jug, privredni rast jedva iznad nule, evroskeptične i antievropske snage u nadiranju.

Od četvrtka, 19. marta, na kioscima je novi broj Nedeljnika, posvećen koronavirusu. Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici