Šta je Faraž poručio Srbima dok je pripremao Bregzit: “U EU ćete izgubiti kontrolu nad svojom zemljom, pazite šta želite…”

Još dok je važio za egzibicionistu i političko strašilo i dok ga niko nije shvatao ozbiljno, Najdžel Faraž, čovek koji je ušao u istoriju kao "taj" koji je Britaniju izvukao iz Evrope, ispričao je Marku Preleviću kako planira da ostvari svoj cilj. Povodom zvaničnog izlaska Velike Britanije iz EU podsetimo se intervjua koji je pre nekoliko godina dao "jedan od najsrećnijih političara na svetu danas"...

3
Foto: Profimedia

Gevin Tauler, portparol Najdžela Faraža, bilo je to pre pet godina, odmah mi je stavio do znanja da treba da budem počastvovan. Ne zato što će mi Najdžel dati intervju – jer će mu to, kaže, biti zadovoljstvo – već što će ga dati putem mejla i telefona. Gospodin Faraž, kažu, sa novinarima razgovara samo u pabu. I to tek pošto se svi dobro napiju.

Čuveni evroskeptik, bivši lider UKIP-a (Partije nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva) u to vreme je delovao kao egzbicionista, poput zvezde Jutjuba koji je fanove sticao incidentima poput onog kada se okomio na predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompuja.

„Ne bih želeo da budem prost, ali vi imate harizmu snuždenog dronjavca i izgled nižerazrednog bankarskog službenika”, kazao mu je Faraž, i optužio Van Rompuja da se gnuša nacionalnih država baš zato što dolazi iz Belgije, „koja, uostalom, i sama nije neka država”.

Faraž, bio je poznat i po tome što obožava alkohol, što je prevario ženu sa dvadeset godina mlađom Letonkom („i imao seksualni odnos sa njom sedam puta u toku jedne noći”, kako se hvalio novinarima) i što uživa u striptizu, što je preživeo pad avionom, a pre dve i po decenije i operaciju, kada mu je uklonjen jedan testis.

U istoriji će, međutim, ostati upamćen tako što je Britaniju “izvukao iz evropskog pakla”.

Nikome tada nije delovao kao čovek koji ima snage da izgura ovaj projekat. Ali, uspeo je. I od političkog klovna i strašila – uz presudnu pomoć Borisa Džonsona, no to je druga tema – ušao u istoriju.

Podsetimo se ovog intervjua u kom je govorio kako će ostvariti Bregzit, a pored ostalog i šta je poručio Srbima.

Na grbu vaše partije nalazi se britanska funta, i opasno ste se protivili tome da Britanija uđe u evrozonu. Da li vas kriza o kojoj se ovih dana sve glasnije govori usrećuje, makar zbog činjenice da sada možete da kažete kritičarima: „Je l’ sam vam rek’o”?

Ne mogu da se pretvaram da sam srećan zato što sam u pravu. Odbijanje političke elite, i u Ujedinjenom Kraljevstvu i širom Evropske unije, da shvati i razume istoriju i uvidi svoje pogreške rastužuje me. Milioni ljudi širom Evrope gube svoje stanove i svoju finansijsku sigurnost, sve zbog toga što jedan san političkih elita pada u vodu.

Ako biste u pet reči morali da opišete Evropsku uniju, koje bi one bile?

Nestvarna, nedemokratska, arogantna, slepa, budalasta.

A u pet rečenica?

Krenuću od ovih pet reči. Prvo, nestvarna je jer ne razume želje, nade ni strahove običnog Evropljanina. Drugo, čitava legislativa izvodi se iz Evropske komisije, koju građani ne biraju, a veličina projekata me tera da pomislim da nema demokratski mandat. Treće, evropska elita odbija da čuje glas naroda kada taj narod kaže ne, što se ponovilo u Francuskoj, Danskoj, Holandiji i Irskoj, i zahteva da građani glasaju, glasaju, i opet glasaju pod nekim pretnjama koje pokazuju prezir i aroganciju moćnih. Četvrto, vođstvo EU i država članica je bilo potpuno slepo pred strašnom stvarnošću finansijske krize, pretvarajući se da će ona otići sama od sebe, kada je sasvim očigledno da neće. Peto, nisu čuli glasove neslaganja, pogotovo jer su dozvolili Grčkoj da uđe u „klub”, kada je svima bilo jasno šta će se desiti.

Pa dobro, postoji li išta u EU što vam se dopada?

Vino, hrana, muzika, žene. U stvari, sviđa mi se skoro sve u Evropi, ali ne i politička konstrukcija koja se zove Evropska unija. Ja se zalažem za slobodno tržište, slobodan protok ljudi i dobara, ali to može da se obavi na biletaralan način, ili kroz Svetsku trgovinsku organizaciju.

Srbija je na putu ka Evropskoj uniji. Šta biste poručili srpskoj vladi, a šta srpskom narodu. Treba li nama EU, trebamo li mi njoj?

Najkraće rečeno, pazite šta želite. Mogu da razumem da vaše političke vođe žele da stanu uz bok evropskim „top” političarima. Onda bi dobili šansu da svako malo dobiju tapšanje po ramenu od Angele Merkel ili Nikole Sarkozija, da uživaju u kanapeima i toplom šampanjcu na svim onim samitima. Ali ja im predlažem oprez. Vaši političari će izgubiti kontrolu nad sopstvenom zemljom. Što se tiče vašeg naroda, ne sumnjajte uopšte da ćete ulaskom u Evropsku uniju izgubiti najvrednije ljude. Mladi profesionalci napustiće Srbiju u potrazi za boljim poslovima i boljim šansama negde drugde. Vaši zakoni više neće biti vaši, i nećete više uživati u demokratskom pravu da promenite vlast ako vam se ne sviđa, jer će se odluke o vašim životima donositi u Briselu, a ne u Beogradu.

Sada zvučite jako ozbiljno. Ali vaši kritičari primećuju da imate rečnik koji više liči na vrhunske britanske komičare nego na političare (između ostalog, i zato što se sprdate Evropskoj uniji na potpuno pajtonovski način). Smeta li vam kada ljudi prave takva poređenja?

Može i tako da se kaže. Ali, jednom mi je jedan novinar Bi-Bi-Sija rekao da, za razliku od većine političara u Britaniji i inostranstvu, „tečno govorim ljudski jezik”. Ako hoćete da vas razumeju i želite da vas slušaju, morate da govorite na način koji će to omogućiti. Sve ostalo je samo zamajavanje javnosti.

Vašu partiju često optužuju da je „prikriveno rasistička”. Jednom je čak i premijer Dejvid Kameron opisao članove vaše partije kao gomilu rasista. Kako odgovarate na ove optužbe i koji je vaš odnos sa BNP (Britanskom nacionalnom partijom)?

BNP je više nacional-socijalistički pokret. Oni žele da kontrolišu naše živote i jedino što ih „vozi” je mržnja prema drugima. A Kameron je bio budala. Znao je šta je rekao i koliko je pogrešio čim je izgovorio tu rečenicu. UKIP je liberalna partija, koja veruje u individualnu i nacionalnu slobodu. Mi smo otvoreni za sve koji podržavaju naše poglede na toleranciju, liberalizam i nezavisnost od idiotizma međunarodnih, nacionalnih i lokalnih vlasti.

Čuven je vaš stav da prostitucija, ali i droge, treba da budu legalizovani. Digli ste glas i protiv zabrane pušenja, zabrane kupovine alkohola, hajke na lovce u Britaniji… Osećate li ponekad da živimo u Orvelovoj „1984″?

Ja sam libertetski orijentisan, u smislu da verujem da odluke o tome kako živimo svoje živote treba da donosimo sami, a ne da to radi vlast. Jasno je da je taj zakon o zabrani lova bio represivan, i još jasnije da je bio neuspešan, jer ga svi ignorišu. Isto važi i za „rat protiv droge”, koji je propao čim je pokrenut. Zabrana pušenja je neliberalna i destruktivna prema biznisu i prema ljudima. Naravno da pušenje može da bude loše za zdravlje. Svi mi to znamo, i svi odlučujemo da nastavimo sa tim. U Britaniji barovi i pabovi treba da omoguće ljudima da puše. I još nešto, uvek sam bio protiv sistema za nadzor i prikupljanja podataka o ljudima. Država ne treba da se meša u to kako živimo, jedino treba da postoje zakoni kojima će se ljudi sprečiti da naude drugim ljudima ili njihovoj imovini. Sve ostalo mora da bude naša odluka.

Pre oko godinu dana preživeli ste tešku avionsku nesreću, kada se mali avion u kojem ste bili sa pilotom srušio. Da li vam je u tim trenucima, kako se to obično kaže, život prošao pred očima i na šta vam je taj život ličio?

Tokom čitave drame pilot je bio veoma profesionalan, a ja sam radio ono što je od mene tražio. Sećam se da sam se najviše plašio scenarija u kojem avion pada, a ja preživljavam i onda sve eksplodira. Što se tiče uticaja na moj život… Pa, recimo da su mi noći malo kraće nego ranije.

Engleske kolege kažu da navijate za Kristal palas. Sećate li se Saše Ćurčića iz vremena kada je igrao za taj tim?

Žao mi je, ali ne. Nisam baš neki navijač, moram da priznam. Išao sam u školu pored „Selhurst parka”, stadiona Kristal palasa, pa mi je to bio lokalni tim. Mnogo više volim kriket i ragbi.

A najviše, kažu, alkohol. Šta pijete?

Šta imate?

3 KOMENTARA

  1. A kad su to Srbi (narod) imali kontrolu nad svojom zemljom? Kontrolu su UVEK imale nabedjene elite i bogom dani pojedinci.
    Dakle, u nasem slucaju biti clanica u bilo cemu sto ce kontrolisati te navedene bogom dane moze samo da nama, NARODU, VEOMA KORISTI!
    E, zato te nabedjene elite propovedaju EU, a cine SVE da Srbija u EU nikada ne udje!!!

  2. Наравно. То су разумели и у једној малој земљи на северу Европе, која осим термалне енергије, нешто угља и много рибе, ничега више нема. Два пута су се референдумски изјашњавали против уласка у ЕУ и то коначно потврдили. А потврдили су то јер су много пре Фараџа схватили шта ће се догодити са оно мало ресурса чиме располажу. Уз то, захваљујући риби, успели су да превазиђу и масовни банкрот банака. Нико овде, вероватно заслепљен некаквим “бољим животом” у ЕУ, апсолутно није у стању да детаљно анализира такве примере и да изведе кредибилне закључке који би били реалаи основ спољне политике Србије и њеног односа према ЕУ, него су уместо тога, то некакве мантре лезилебовића и никоговића српске политике о томе да “ЕУ нема алтернативе” !

Comments are closed.