Brigadni general Antonelo Mesenio Zaniti od kraja prošle godine je šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu. O ratu u Ukrajini i uticaju na bezbednosnu arhitekturu, o situaciji na Kosovu, bombardovanju 1999. godine, ali i o tome da li Srbija ulazi u NATO, u prvom intervjuu za srpske medije govori za Nedeljnik.
Krajem prošle godine ste preuzeli dužnost šefa NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu. Kakvi su prvi utisci o Beogradu i saradnji NATO i Srbije?
Beograd je prelep, živahan i veoma dinamičan grad prepun mladih ljudi. Iznenadila me je predusretljivost Srba i njihov pozitivan stav prema Italijanima. Uživam da šetam Beogradom, primećujući sve detalje koje iz auta ne bih mogao: žamor ljudi, mirise pekara i restorana, lepotu grada, a nadasve ljubaznost ljudi koje srećem.
Što se tiče odnosa NATO-a i Srbije, Srbija je naš cenjen i dugoročni partner. Razvili smo blizak politički dijalog i značajan nivo praktične saradnje u mnogim domenima, uz potpuno uvažavanje politike vojne neutralnosti Srbije. Naše partnerstvo je veoma dinamično i transparentno, a zahvaljujući redovnim interakcijama sa raznim sagovornicima iz vaše zemlje, svakog dana otkrivam neki novi aspekt naše saradnje. Primetio sam da većina ljudi u Srbiji nije u potpunosti svesna koliko su se razvili odnosi NATO-a i Srbije. Zato smo moj tim i ja u potpunosti posvećeni daljem radu i objašnjavanju ljudima u Srbiji koji je obim našeg partnerstva, kao i koje su njegove koristi za Srbiju, NATO, i stabilnost celokupnog regiona.
Više od 15 godina, Srbija je članica Partnerstva za mir. Šta je sve doneo taj program za Srbiju, a šta NATO-u?
Prethodnih 16 godina blisko sarađujemo na mnogim projektima, postigli smo značajne rezultate, i uspostavili visok nivo praktične saradnje.
Na primer, radimo zajedno kako bismo bili spremniji za vanredne situacije poput poplava i šumskih požara. U tom smislu je od posebnog značaja bila je civilna vežba NATO-a „Srbija 2018“ održana u Mladenovcu, koju su zajedno organizovali Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Evroatlantski centar za koordinaciju odgovora na vanredne situacije NATO-a (EADRCC). Tom prilikom smo naučili mnogo jedni od drugih kroz izuzetno profesionalnu razmenu iskustava i najboljih praksi. Ovo je bila najveća vežba koju je organizovao EADRCC, s oko 2.000 učesnika iz 40 zemalja, među kojima su članice i partneri NATO-a.
Kroz Partnerstvo za mir mi takođe dajemo podršku Srbiji u reformi njenih bezbednosnih snaga i institucija, što takođe pomaže Srbiji da što lakše sprovede standarde EU u ovoj oblasti, pošto se standardi NATO-a i EU u mnogome poklapaju.
NATO takođe obučava srpske vojnike za mirovne misije. Pružamo obrazovanje i obuku oficirima i osoblju Vojske Srbije na više načina – između ostalog i kroz posete zemljama NATO-a i njihovo učešće u programima gde razmenjuju iskustva i vežbaju uporedo s osobljem NATO-a, među kojima ima i mojih zemljaka Italijana. Dakle, srpski i NATO oficiru vežbaju, uče i rade zajedno kako bi vaša vojska stekla nove veštine i stručnost. Sve ove aktivnosti pomažu Vojsci Srbije da dalje razvija svoje kapacitete i veštine za uspešno učešće u multinacionalnim operacijama, među kojima su i one pod okriljem UN i EU, u kojima se Srbija već istakla kao veoma važan učesnik.
Pored toga, uložili smo milione evra u pružanje pomoći Srbiji da uništi stotine tona zastarele municije.
Još nešto čega šira javnost možda nije toliko svesna je obim naše naučne saradnje, i kako kroz program NATO-a Nauka za mir i bezbednost zajedno stvaramo uslove za bolje i sigurnije sutra omogućavajući naučnicima iz NATO zemalja i Srbije da rade zajedno. Imamo dugotrajnu i raznovrsnu saradnju sa Srbijom u ovom domenu, i od 2006, Srbija je doprinela preko 40 aktivnosti u okviru ovog programa. Među njima su projekti u poljima energetske i ekološke bezbednosti, odbrane od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih agensa, borbe protiv terorizma, sajber odbrane i bezbednosti ljudi.
Zauzvrat, Srbija pomaže NATO-u svojom stručnošću. Na primer, vojnomedicinski timovi iz Srbije su čuveni po svom znanju i stručnosti. Zato su pomogli NATO-u tako što su obučavali medicinske timove Oružanih snaga Iraka.
Na kraju, mi učimo jedni od drugih, i to je duh našeg partnerstva.
Sve što radimo zajedno je korisno za obe strane i osmišljeno tako da pomogne Srbiji da najbolje ispuni svoje potrebe, pri čemu vaša zemlja određuje dinamiku i obim podrške koju pružamo.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u redovnom kontaktu sa predsednikom Vučićem. Politički dijalog sa mnogim sagovornicima iz Srbije takođe spada u naše svakodnevne aktivnosti u Beogradu.
Kakvi su planovi za dalju saradnju? Ima li najava novih vojnih vežbi i kako biste ocenili prethodne zajedničke aktivnosti?
Saradnja je kontinuiran proces, a naše partnerstvo se zasniva na potrebama i prioritetima Srbije.
Kao što sam rekao, postoji dobro uspostavljena komunikacija na najvišem političkom nivou između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga. To samo po sebi predstavlja solidnu platformu za naš kontinuiran politički dijalog, koji je od ključnog značaja za jačanje obostranog razumevanja i poverenja. Prošlog maja, prilikom posete vašeg predsednika Sedištu NATO-a u Briselu, generalni sekretar Stoltenberg je pohvalio partnerstvo Srbije i NATO-a i ponovo potvrdio dugoročnu posvećenost NATO-a pružanju podrške jačanju stabilnosti širom Zapadnog Balkana. NATO će nastaviti da igra svoju ulogu u pružanju podrške stabilnosti, bezbednosti i saradnji u regionu sa našim članicama i partnerima, uključujući Evropsku uniju, a Srbija u ovom smislu ima presudnu ulogu.
Imajući sve to u vidu, saradnja NATO-a i Srbije je od direktne koristi za srpski narod, za mirnu i stabilnu budućnost vaše zemlje, i za širi region Zapadnog Balkana. Važno je da se ova poruka redovno i jasno saopštava javnosti.
Kad je reč o odnosima NATO-a i Srbije, nezaobilazno je i pitanje događaja iz 1999. Kako danas gledate na te događaje?
Svestan sam da je NATO i dalje kontroverzna tema u Srbiji. Sećanja na 1999. godinu su i dalje bolna za mnoge, pogotovo za one koji su izgubili svoje bližnje. Generalni sekretar Jens Stoltenberg je više puta rekao kako je svaki izgubljeni nedužni život tragedija, zbog koje on duboko žali. On je takođe izjavio saučešće svima koji su izgubili voljene na obe strane.
Nikad ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo da radimo zajedno, kao što i činimo, kako bismo zajedno išli ka boljoj budućnosti.
Kako biste ocenili saradnju KFOR i srpskih vlasti? Kako biste ocenili bezbednosnu situaciju na Kosovu?
Dijalog NATO-a, kroz misiju KFOR, i naših partnera u Srbiji je na odličnom nivou, i postoje direktni kanali komunikacije između komandanta KFOR-a general-majora Ferenca Kajarija, koji je nedavno posetio Beograd, i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića. Ovi kanali komunikacije su neprocenjivi pošto pomažu da se obezbedi obostrano razumevanje. Timski rad predstavlja sposobnost za zajednički rad na postizanju zajedničke vizije: bezbednog i prosperitetnog regiona.
Stabilno Kosovo je od suštinskog značaja za stabilnost u regionu i za našu bezbednost. Mir i stabilnost na Kosovu su prioritet NATO-a već duže od dve decenije. Mandat UN za našu mirovnu misiju KFOR, koji se zasniva na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999, ostaje nepromenjen. Nastavljamo da pružamo sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za dobrobit svih zajednica koje žive na Kosovu. Naš pristup se zasniva na uslovima na terenu, a ne na unapred definisanim rokovima.
NATO takođe nastavlja da čvrsto podržava dijalog pod okriljem Evropske unije i druge napore sa ciljem normalizacije odnosa Beograda i Prištine kao jedini put ka postizanju trajnog političkog dogovora i stabilnosti u regionu.
Proteklu predizbornu kampanju u Srbiji pratila su i pitanja oko članstva Srbije u NATO-u. Šta mislite kakva je budućnost odnosa Srbije i NATO-a i koliko su realne priče o priključenju Srbije organizaciji koju predstavljate? I želi li NATO Srbiju u svom članstvu?
Kao što sam već rekao, u potpunosti poštujemo odluku Srbije da se ne učlani u NATO, kao i njenu politiku vojne neutralnosti. Radimo zajedno već 16 godina u okviru partnerstva zasnovanog na bliskom političkom dijalogu i praktičnoj saradnji. Samo od Srbije zavisi kakve odnose želi da ima sa NATO-om. U tom smislu, moguće je biti neutralan i istovremeno biti partner NATO-a. Šta god Srbija odluči, NATO će poštovati.
Imajući u vidu događaje u Ukrajini, mnogi misle da se svet promenio i da je na globalnom nivou narušena bezbednosna arhitektura. Kakva je budućnost NATO-a i kako procenjujete da će u budućnosti izgledati sistem kolektivne bezbednosti?
Bezbednosna slika Evrope se suštinski promenila usled invazije Rusije na Ukrajinu. Na nedavno održanom vanrednom samitu u Briselu, lideri zemalja članica NATO-a su istakli da agresija Rusije protiv Ukrajine predstavlja najveću pretnju po evroatlantsku bezbednost u poslednjih više decenija. Ona je prekinula mir u Evropi i dovodi do ogromnih ljudskih žrtvi i uništenja. Uzimajući to u obzir, lideri članica NATO-a su najstrože osudili invaziju Rusije na Ukrajinu, pozvali na predsednika Putina da odmah zaustavi ovaj rat i povuče snage iz Ukrajine, i pozvali na Belorusiju da okonča svoje saučesništvo.
Lideri zemalja NATO-a su ponovo potvrdili našu podršku naporima Ukrajine u cilju postizanja mira, kao i diplomatskim naporima kojim same članice NATO-a vrše pritisak na Rusiju da okonča rat i zaustavi ljudsko stradanje.
Pored toga, složili su se da će ojačati dugoročnu poziciju odvraćanja i odbrane NATO-a u svim domenima – na kopnu, moru, u vazduhu, sajber prostoru i svemiru. Ponovo su istakli svoju posvećenost preduzimanju svih neophodnih koraka za zaštitu i odbranu bezbednosti svih članica NATO-a i svakog pedlja njihovih teritorija, kao i svoju posvećenost fundamentalnim principima na kojima počiva bezbednost u Evropi i celom svetu, uključujući taj da svaka država ima pravo da odabere sopstvene političke aranžmane bez mešanja sa strane.
U tom smislu, takođe su ponovo potvrdili našu posvećenost NATO politici otvorenih vrata u skladu sa članom 10. Severnoatlantskog sporazuma.
Tagovi
