U gradu u kojem sam odrastao postojala je samo jedna prodavnica kaseta. Ko je imao sreće da već u drugoj polovini devedesetih muziku sluša samo na, ili pretežno na diskovima, mogao je da se pouzda i u čuveni dvojac sa „koferčetom“ u jednom od parkova, gde bi se, po popularnim cenama, našao i poneki original.
Sve će se promeniti kada u naše živote stignu Napster i Soulseek, ali dok nismo naučili da skid… čuješ mene krademo, da skidamo MP3-jeve, bio si osuđen na tu jednu jedinu radnju. Zato bi svakog dana posle škole išao tamo, često sa spiskom – zamislite scenu iz „High Fidelity“, samo bez snobovštine, ali i bez mesta da se okrenete – i zapitkivao za jedan po jedan album. Retko kada bi imao sreće, retko kada bi u taj grad stiglo nešto novo, a onda bi trebalo da se poklopi da ga neki drugi mladi panker već nije ugrabio, a i da imaš dovoljno para za željenu kasetu.
Nekad bi se, ipak, desilo, i jedan takav običan dan – možda je bila kiša, možda je bilo proleće, možda si dobio jedinicu ili, možda je počeo rat, sve je bilo moguće kada si tinejdžer – promenio bi ti život zauvek.
Do trenutka kada sam ubacio tu traku u raspali kasetofon (koliko raspali? toliko da se dugme „play“ pridržavalo šrafcigerom, dok „rewind“ nije radio, zbog čega si albume morao da slušaš u celosti, što današnjim generacijama verovatno deluje kao najgluplja stvar na svetu), već sam, ili sam makar tako mislio, imao izgrađeni ukus, koji se protezao od Britanije do Njujorka, uz dašak mladalačke, skejterske Kalifornije. Već sam i znao ko je Jello Biafra, čuo sam poneku pesmu Dead Kennedys, ali nisam stvarno čuo Dead Kennedys.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Neeljnik 691
Tagovi
