Srbija u pogrešnoj vremenskoj zoni: Zašto je u Španiji i Francuskoj uveče sunce, a kod nas ne (i ko odlučuje o tome?)

Srbija prelazi na letnje računanje vremena 29. marta, kazaljke se tada pomeraju jedan sat unapred, ali cela zemlja ostaje zaglavljena u pogrešnoj vremenskoj zoni, kaže profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac za Nedeljnik.

Banjac smatra da je osnovni problem u tome što je Srbija pozicionirana na krajnjem istoku srednjoevropske vremenske zone, iako bi, prema geografskom položaju, prirodnije pripadala istočnoevropskoj.

SENKE NAD BALKANOM – DVOTOMNO IZDANJE, ISTINITA PRIČA IZA NAJPOPULARNIJE SERIJE

2.900 RSD
2.300 RSD

NARUČI OVDE

„Ranije se smrkava zbog pogrešne vremenske zone“

Profesor Banjac kaže da zbog pogrešne vremenske zone sunce u Srbiji zalazi znatno ranije nego na primer u Španiji i Francuskoj.

„Špancima i Francuzima je dobro da uveče imaju sunce, a to se kod nas ne dešava. Dakle, mi smo ušli u pogrešan deo dana da bismo koristili to”, kaže profesor Banjac.

Banjac objašnjava da se posledice takvog rasporeda najviše osećaju na svakodnevnom nivou.

„Ujutru nam izlazi sunce prerano, a uveče se rano smrkava. Bilo bi bolje da se pomerimo malo, kao što su to uradili Grci, u drugu vremensku zonu, pa da imamo isto vreme kao i Španci”, kaže Banjac.

Profesor zaključuje da bi prelazak Srbije u istočnoevropsku vremensku zonu bio racionalnije rešenje, iako priznaje da postoje i politički otpori.

„Za Srbiju bi bilo najbolje da pređemo u istočnoevropsku vremensku zonu. Naravno, to bi možda bilo onako kao ‘nismo deo Evrope’, pa bi tu napravili neke više subjektivne nego objektivne probleme. Ali i Grčka je još kako Evropa, isto tako i Bugarska i Rumunija. Te zemlje su promenile vremensku zonu, pa nemaju takvih problema”, kaže stručnjak.

„Razlozi za sezonske promene računanja vremena izgubili smisao“

Govoreći o razlozima za uvođenje letnjeg i zimskog računanja vremena, Banjac ukazuje na to da su oni danas praktično izgubili smisao.

Osnovni motiv bila je ušteda električne energije kroz racionalnije korišćenje dnevne svetlosti, ali su se tehnološke okolnosti promenile.

„Sada postoje LED svetla, mala je potrošnja, a sa ovim prebacivanjem letnjeg i zimskog računanja vremena, mi u stvari više koristimo klima uređaje i veća je potrošnja. Tako se stvara potpuno obrnut efekat od onoga što je bila osnovna ideja zimskog i letnjeg računanja vremena”, kaže profesor Banjac.

Nasleđeni zakoni formalno prilagođavani

Zakoni Narodne skupštine Srbije određuju u kojoj se zoni nalazimo i kako ćemo da prelazimo sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto.

„Mislim da je to na nivou zakona. Skupština to odlučuje, ali taj zakon ima jedan član ili dva. To nije neki onako dugačak zakon, znači samo tekst kojim piše da se prelazi na letnje računanje vremena”, smatra Banjac.

ČETRES PRVA
(E BAŠ VAM HVALA 2) 

999 RSD
799 RSD

NARUČI OVDE

Prema informacijama dostupnim na sajtu Direkcije za mere i dragocene metale, važeći Zakon o računanju vremena proglašen je 2006. godine i od tada se nije menjao.

Banjac dodaje da je važeći okvir u suštini nasleđen iz ranijeg perioda, kao i da je kasnije formalno prilagođen.

Bez ozbiljnijih incijativa za promenu vremenske zone

Iako se u javnosti povremeno otvara pitanje ukidanja sezonskog pomeranja sata, tema promene same vremenske zone gotovo da nije bila predmet ozbiljnijih inicijativa.

„Kada se približi sezonska promena računanja vremena, više se priča o tome da li da se prebacujemo, da li da računamo taj prelazak na letnje ili zimsko računanje vremena. O tome se govori, ali inače da promenimo vremensku zonu, o tome nikad nije bilo reči”, kaže Banjac.

Prema njegovim rečima, u stručnoj javnosti postoji konsenzus da sezonsko pomeranje sata više nema opravdanje, što potvrđuju i ranije analize na nivou Evropske unije.

„U stručnoj javnosti se priča da je prebacivanje izgubilo smisao. To je već opšteprihvaćen stav u Evropskoj uniji. Studije su pokazale se da prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena više nema nikakav ekonomski i finansijski razlog da se radi”, zaključuje profesor Banjac.

 

ĐINĐIĆ: MEMOARI S ONU STRANU GROBA (transkript)

999 RSD
799 RSD

NARUČI OVDE