Tema studentskih protesta zauzima centralno mesto dnevne politike u Srbiji. Kako je došlo do njih i kakve pouke nosi angažovanje najmlađih punopravnih građana ove zemlje, samo su neka od pitanja na koja su odgovarali profesori Beogradskog univerziteta koji su učestvovali na panel-diskusiji u organizaciji najpoznatijeg univerziteta na svetu – američkog Harvarda.
Profesori Ivanka Popović, bivša rektorka Univerziteta u Beogradu, Srđan Verbić, bivši ministar prosvete, i doktorantkinja Katarina Beširević pozvani su da razgovaraju na temu studentskih blokada u Srbiji i njihovog uticaja na političku situaciju u zemlji.
Danilo Mandić, sa Odeljenja za sociologiju na Harvardu, bio je moderator ove diskusije i prvi se obratio slušaocima.
„SRBI VEĆI EVROPLJANI OD EVROPLJANA“
Prema rečima doktora Mandića, „Srbija je iznenadila svet jednom od najvećih istorijskih masovnih mobilizacija stanovništva po globalnim standardima.“
„Nastavlja se skorašnja diskusija o tome kako su Zapadna Evropa, EU i SAD regresirale na polju demokratskih vrednosti i kako pokazuju pasivnost prema zadiranju autoritarizma u Srbiji. U međuvremenu, mladi ljudi, inteligencija i građanstvo odlučili su da se bore, dok se demokratska vladavina prava i takozvane evropske vrednosti povlače u tradicionalnim, starim demokratijama“, rekao je Mandić.
„I da ne verujete, u mestu koje se smatralo ‘periferijom’ Evrope, studenti su demonstrirali koliko u njihovim životima zapravo znači sloboda mišljenja, sloboda govora.“
Jedan posmatrač je izjavio: „Srbi su se pokazali boljim Evropljanima od samih Evropljana.“
IVANKA POPOVIĆ: „LJUDI NISU OČEKIVALI AKCIJU STUDENATA, SADA IMAMO ZAOKRET“
Bivša rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović objasnila je kroz istorijski kontekst kako je zapravo došlo do studentskih protesta.
„Kao što znate, Srbija, bivša Jugoslavija takođe, prošle su kroz buran period devedesetih i ranih dvehiljaditih godina. Tada je započela slabašna demokratija u Srbiji, koja se susretala s velikim izazovima. Onda je 2012. na vlast došla Srpska napredna stranka, koja je napredna isključivo po imenu i, zapravo, ono što imamo prilike da vidimo tokom njene vlasti jeste dualni pristup. U početku su radili na pristupanju Srbije Evropskoj uniji, ali su zapravo sve vreme radili na planu da zauzmu slobodne institucije. Kao što rekoh, mi smo slabašna demokratija, tako da te institucije nikad i nisu bile naročito jake. Hteli su da adaptiraju sistem svojim potrebama, a najviše zarad svoje finansijske dobiti.“
Profesorka Popović objasnila je da ljudi koji su devedesetih bili studenti i učestvovali u demonstracijama koje su srušile autoritarni režim Slobodana Miloševića, sada ostaju prilično pasivni prema situaciji koja im se odvija pred očima – većina građana jednostavno nije primetila kakav se proces odvija u pozadini vlasti SNS.
VERBIĆ: „KK PARTIZAN INTERESANTNIJI OD BLOKADA“
Verbić, nekadašnji ministar prosvete, podelio je sa učesnicima panela svoju frustraciju očiglednim manjkom međunarodne pažnje prema događajima u Srbiji.
„Nije vidljivo čak i kad naši studenti voze do Strazbura. Pratio sam trendove pretraga na Guglu i moram da priznam da sam ostao razočaran rezultatima. U poslednjih sto dana imali smo samo jedan kada su ljudi više pretraživali studentske proteste nego, recimo, košarkaški klub Partizan. To je bio dan zvučnog topa. To je privuklo pažnju ljudi“, rekao je Verbić.
Profesor Verbić podsetio je na nekoliko događaja koji su zabrinjavajući, ali ipak zaboravljeni od strane javnosti.
„Imali smo situaciju da se vojno oklopno vozilo sudarilo s porodičnim automobilom, a da za to niko nije odgovarao. Dobili smo kratko saopštenje od vojske, nakon čega je cela situacija zataškana i zaboravljena“, rekao je on.
Nekadašnji ministar prosvete podelio je sa učesnicima, po njegovom mišljenju, „bitan momenat“ – koji je dao ideju za blokade.
„Jako bitan momenat, po mom mišljenju, bila je blokada suda koju je opozicija izvela nakon pada nadstrešnice. To je bila prva blokada institucija, to je pokazalo ljudima šta mogu da urade“, dodao je Verbić.
„PAD VLADE NIJE ZNAČIO NIŠTA“
Profesor je u svom izlaganju naveo kako je primao pozive i poruke u kojima su ljudi bili ubeđeni u uspešnost protesta, naročito obaranja vlade, nakon nemilih događaja u Novom Sadu, kada su simpatizeri SNS palicama i drvenim štanglama pretukli studentkinju i naneli joj teške telesne povrede. Prema njegovim rečima, ostavka vlade u tom trenutku nije značila ništa.
„U našoj zemlji ostavka vlade i njena promena nije nešto na šta možemo da računamo, nije uspeh. Ništa se suštinski nije promenilo – režim je opstao. Ono što jeste bitno, to su događaji u nekim manjim mestima, manjim zajednicama“, rekao je Verbić.
Ipak, da nije sve tako crno, profesor je govorio o nadi koju su nove generacije unele u društvo željno promene.
„Postali smo ponosni na naše studente. Preuzeli su inicijativu u svoje ruke, iskoristili su svoje male sive ćelije i nanovo izmislili demokratiju. Mogu slobodno da kažem da nismo očekivali tako nešto od ove generacije“, rekao je bivši ministar prosvete.
„SVE ŠIRI SPISAK LJUDI KOJI SU VRŠILI NASILJE NAD STUDENTIMA“
Katarina Beširević, doktorantkinja na Filozofskom fakultetu, govorila je o studentskim zahtevima, prvom studentskom istupu pred Fakultetom dramskih umetnosti i posledicama napada na te iste studente.
„Nakon pada nadstrešnice i nasilja pred Fakultetom dramskih umetnosti, studenti su stupili u blokade i izašli sa četiri zahteva. Tražilo se obelodanjivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice, privođenje pravdi počinilaca nasilja nad studentima ispred FDU. Spisak tih ljudi se širi, jer broj počinilaca takvih dela samo raste – svakom novom situacijom sve ih je više“, rekla je Beširević.
Dodala je da su svi ti zahtevi upućeni institucijama u nameri da počnu da rade svoj posao, zarad boljitka obrazovnog sistema.
„PRED NAŠIM OČIMA SE ODIGRAVA NEŠTO ŠTO JE POČELO JOŠ PRE 30 GODINA“
Katarina se osvrnula i na upotrebu, kako ona navodi, „neidentifikovanog uređaja“ na skupu 15. marta, i posledično dodavanje još dva zahteva na postojeća četiri.
„Šesti zahtev“, kaže doktorantkinja, „upućuje na tragediju u Makedoniji, kada je 61 osoba izgubila život u požaru koji je zahvatio lokalnu diskoteku. Neke od žrtava te nezgode su hospitalizovane u Beogradu, i predsednik Republike Srbije, zajedno s foto-reporterima, ušao je u Odeljenje za intenzivnu negu, gde je ulaz dozvoljen samo medicinskom osoblju. Studenti su tražili odgovornost i ostavke zbog toga.“
Doktorantkinja Beširević naglasila je ulogu fakultetskog osoblja tokom trajanja blokada: „Od samog početka studenti imaju podršku profesora, nas istraživača, učenika i nastavnika u srednjim školama, ratnih veterana, bajkera koji su pomagali u organizaciji samih protesta tako što su pružali zaštitu.“
Svima koji su pratili panel uputila je snažnu poruku:
„Često čujem da ljudi pričaju kako se istorija ponavlja. Ono što bih ja na to rekla jeste da se pred našim očima razvija momenat koji je započeo pre 30 godina i koji se danas manifestuje u studentskom zahtevu za dubokom sistemskom promenom.“
POGLEDAJTE CELU DEBATu
Tagovi
