Srbija i inovacije – kako da ne prokockamo svoju šansu

    Piše: Dejan Ranđić, predsednik Board-a, ICT Hub

    0
    Foto: Promo

    Decenijama slušamo analizu regresije srpskog sela i propasti srpskog poljoprivrednika, baziranu na činjenici da ne postoji konkurentnost kroz specijalizaciju i usmerenje. Nekadašnja postavka održivosti seoskog domaćinstva: jedna krava, par svinja, domaće koke, voćnjak, sadnja povrtarskih kultura, pa čak i domaća rakija, pokazala se kao neodrživa. Nema fokusa koji će usmeriti napor, napredak, sticanje znanja na jednu stranu za koje to domaćinstvo ima najviše šansi, ovisno od podneblja, lokalnog tržišta, nasleđa i postojećeg znanja.

    Iako na prvi pogled predaleko, ova slika seoskog domaćinstva, kapaciteta, šansi i prepreka veoma je slična stanju razvoja i primene inovacija u Srbiji. Ekosistem postoji, IT sektor vrtoglavo raste, zapošljava desetine hiljada ljudi i postaje jedna od najvažnijih izvoznih delatnosti, startapovi izlaze sa inovativnim proizvodima, dovoljno je investitora spremnih da investiraju, država je sve aktivnija, veliki poslovni sistemi tragaju za inovacijama i novim modelima poslovanja… 

    Deluje obećavajuće? Da li je potrebna intervencija ili je uspeh upravo posledica slobode razvoja ovog tržišta?

    Tu dolazimo do dva važna izazova, koji prete da ugroze uspeh ogromnog potencijala i dosadašnjeg napretka. Prvi je činjenica da zavidan razvoj domaće IT industrije primarno počiva na outsource komponenti. Naše firme veoma uspešno rade na delu ili čitavom segmentu izrade i održavanja nekog proizvoda/sistema, ali to nije njihov proizvod. 

    To je ono gde smo konkurentni – imamo kvalitetne ljude, u dobroj smo vremenskoj zoni, imamo znanje engleskog jezika… Ipak, sa konstantnim rastom cena rada, pitanje je vremena kada će outsourcing firme sa novih tržišta početi da dobijaju poslove i znatno nižom cenom istisnuti naše firme. U tom slucaju, scenario i rasplet neće biti ni malo povoljan – potencijal i industrija se u značajnoj meri mogu urušiti za nekoliko godina. Sve dok suštinska prednost počiva na povoljnoj ceni ljudskog resursa, stabilnost i rast su neizvesni. Postoji velika šansa da sličnu ili veću prednost može da ponudi neko drugi.

    Rešenje ovog izazova može biti značajniji prelazak na kreiranje sopstvenih proizvoda ili pak sopstvenih tehnologija i alata koji će omogućiti firmi da bude nezamenljiv partner. Ipak, ma koliko pretnja već sada vidljiva, to se ne dešava, te za firme koje imaju menadžment, resurse i znanje da se orijentišu u tom pravcu, nema opravdanja. Da se vrednost domaćeg proizvoda i tima koji ga razvija prepoznaje i ceni umesto zamenljive “radne snage”, primeri su akvizicije i investicije na domaćem tržištu koje se mere desetinama i stotinama miliona dolara, među kojima su Trilateral, Seven Bridges, Nordeus, Orgnostic…

    Kao drugi izazov, nameće se nedostatak fokusa. Potrebno je usmeriti se u onu oblast inovacija sa najvećim potencijalom – stvoriti, primeniti i testirati je u domaćem privrednom okruženju, te stvoriti vertikalu inovacija po kojoj će Srbija biti prepoznatljiva i imati šansu na razvijenim tržištima.

    Kao u priči sa početka, gde prosečno seosko domaćinstvo stagnira jer se bavi “svim i svačim”, tako i naš samonikli ekosistem inovacija nema usmerenje. Pokušavamo da nastupimo na svetskom tržištu sa proizvodima koji se kreću od gejminga preko blokčejna do sajber bezbednosti, a istina je da nismo dovoljno veliki da igramo na toliko širokom frontu. 

    Potrebno je usmerenje koje će prepoznati oblast inovacija u koju možemo da usmerimo kapacitete, od čega će benefit imati društvo, privreda i svi koji u industriji inovacija potraže svoju šansu. Takav model se godinama primenjuje u svetu, kroz usmerenje i jako partnersto industrije inovacija, tradicionalne privrede, fakulteta i naučnih instituta.

    Prema poslednjim rezultatima Global Innovation Index-a za 2021. godinu, nakon značajnog napretka Srbije preti stagniranje, što je upravo rezultat nedovoljne stope razvoja domaćih inovativnih usluga/proizvoda i njihove primene u biznis okruženju. Industrija inovacija neminovno će određivati našu budućnost, a da li ćemo u toj oblasti imati značajno mesto, zavisi od sposobnosti svih domaćih aktera da prepoznaju šansu i naprave neophodne korake.

    U saradnji sa USAID, ICT Hub realizuje projekat SRBIJA INOVIRA, koji će u naredne 4 godine detektovati i razviti oblast inovacija za koju Srbija ima najveću šansu, u cilju podsticaja domaće privrede, ali i kreiranja inovacija za nastup na svetskom tržištu. Po ugledu na uspešne svetske prakse, detektovana oblast usmeriće izgradnju superklastera, sistema koji će povezati inovativne kompanije, tradicionalnu privredu i obrazovne institucije na kreiranju i proizvodnji inovacija iz odabrane oblasti, uz pristup neophodnim finansijama za razvoj. Realizacijom ovog projekta, Srbija će otvoriti nove potencijale inovacija i postaviti se na mapu poželjnih destinacija za razvoj inovacija iz oblasti najvećeg potencijala.