Odlazak Mikija Aleksića iz Narodne stranke najbolja je vest za Vučića. I to nema veze s njim, niti sa Narodnom strankom, koliko sa sistemom u koji je petooktobarska Srbija upala gubitkom vlasti 2012. godine, i od tada ne može da izađe. Građani su na najmasovnijim protestima pokazali šta moraju da rade…
Opozicija je posle mnogo godina imala momentum. Trebalo je da se okupi oko jedne ideje, ili je spremi za sledeće izbore, odavno sam ponudio ograničenje mandata, i za predsednika i za premijera, kao u Latinskoj Americi, pošto očigledno nismo rešili pitanje demokratije.
Ali, umesto toga, mi gledamo bitku za lidera opozicije. Kad ga dobijete, kao Sašu Jankovića – penzija…
Politička inverzija odgovara vlastima. Uloga opozicije je da nameće teme. Vlast se posle prvih protesta branila. I srljala iz greške u grešku. Montirane fotografije, fijasko od mitinga… Umesto da tako nastave, šta smo dobili: dvojicu bivših potpredsednika koji napadaju, na različite načine, dvojicu predsednika dveju vodećih stranaka tog bloka. Kakav poklon!
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. AVGUSTA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
