Amaterski reli „Budimpešta – Bamako“ ove godine se vozi 18 dana, i to s početkom 26. januara u podne, iz mađarske prestonice, sa humanitarnim ciljem prikupljanja pomoći za afričku decu i poljoprivredni sektor na tom kontinentu. Kombinaciju uzbuđenja i opasnosti osetiće i srpska posada u sastavu Ivan Kozomara, Zvezdan Kljajić i Aleksa Marković, koja će do Sijera Leonea preći 9.000 kilometara vozeći kroz Mađarsku, Sloveniju, Italiju, Francusku, Španiju, Maroko, Senegal, Gvineju, konačno do Fritauna, finalne ovogodišnje destinacije. Ovim povodom, popričali smo sa Ivanom Kozomarom o avanturi koja ih očekuje.
Kako ste došli na ideju da učestvujete u humanitarnoj trci koja se ove godine vozi iz Mađarske do Sijera Leonea?
Upoznati smo sa tim relijem već nekoliko godina unazad i gledali smo kako je organizovan, a humanitarni karakter je glavni pokretač svega, pa i naše želje da učestvujemo u njemu. Tih 9.000 kilometara je velika distanca, ali treba pomoći ljudima u Africi. To je, zapravo, bio i jedan od glavnih motiva zašto smo se prijavili na učešće u ovom reliju – prikupiti sredstva i dopremiti ih deci i poljoprivrednicima na „Crnom kontinentu“.
Da li ste do sada vozili slične relije i učestvovali na ovakvim manifestacijama?
Na ovakvom reliju do sada nismo učestvovali, ali smo više puta učestvovali na humanitarnim manifestacijama raznog tipa, i to nam je svojstveno da taj vid humanitarnog rada poznajemo, podržavamo, i želja nam je da učestvujemo i dalje.
Put do Afrike prepun je izazova i prepreka. Da li znate šta vas očekuje na ovoj avanturi i plašite li se trenutno nečega što vas očekuje na putu do cilja?
Da je ovaj put prepun nekih izazova, jeste. Ne samo fizičkih već i mentalnih, ličnih. Ovo je neki način da testiramo sebe koliko možemo i da potvrdimo od čega smo sazdani. Ne plašimo se, svesni smo rizika, ali opet taj rizik nije ekstreman, već je prilično kontrolisan i svojstven našem iskustvu i godinama. Ne nadamo se nekim problemima, već dobroj zabavi i uspešnom okončanju relija, mada smo od strane organizatora upozoreni na svakojake mogućnosti poput napada, kidnapovanja, čak i trovanja. To je sve donekle karakteristično za Afriku i opasnije predele, ali verujemo da do toga neće doći. Postoji i savet koji je organizator ovog relija uputio svim učesnicima, a to je – ako ne želite da bilo šta rizikujete ili se plašite, onda je najbolje da ostanete kod kuće i sve odgledate na televizoru.
U avanturi učestvuje 250 postava širom sveta, a vi ćete se takmičiti u kategoriji u kojoj se voze automobili stari preko 20 godina. Možete li nam reći nešto više o samim kategorijama i vozilu u kojem ćete stići do Afrike i nazad?
Kategorije su podeljene na četiri grupe. Prva je rejsing – tu veoma iskusni vozači sa vrlo pripremljenim vozilima imaju najteže izazove, najzahtevnije rute, i u toj kategoriji učestvuje 20 vozila. Sledeća kategorija je 4×4 točka, u kojoj, pre svega, džipovi ili teška terenska vozila, takođe vrlo zahtevne rute, zahtevne etape, ali ne kao ova prva grupa. Sledeća grupa je Turing – to je grupa koja ima ne tako zahtevne etape, ali nisu jednostavne i u toj grupi mogu da učestvuju skoro sva vozila bez ograničenja, imaju zadatak da završe etape i da stignu do cilja. I poslednja je Spirit grupa – to je grupa gde mi pripadamo i u njoj se nalaze vozila koja su starija od 20 godina i imaju neke svoje osobenosti. Između ostalog, ta grupa je od organizatora podržana, kao karakterističnost i ono šta predstavlja ovaj reli i koja mu je svrha. To je duh ovog relija.
Inače, moto relija je – „Bilo čim, na bilo koji način, do cilja!“ i mi ćemo se pridržavati toga.
Tagovi
