„Srbi su bili prvi i jedini evropski narod koji se 1941. godine ne jednom, nego dva puta pobunio protiv Hitlera…“

U Drugom svetskom ratu, Srbi su prvi po broju boraca i po broju žrtava. Srbi su bili prvi i jedini evropski narod koji se 1941. godine ne jednom, nego dva puta pobunio protiv Hitlera. Dvadeset sedmi mart je čudnovat događaj, u kome ceo narod odbacuje prividno povoljan sporazum zbog principa i nacionalne časti. Ne znam da li je neki drugi narod tako radosno pošao u skoro sigurnu propast kao da slavi kraj, a ne početak rata. Simbol te pobune može da bude Svetolik Dragačevac, načelnik paraćinskog sreza u penziji. On je na dan kada je potpisan Trojni pakt poslao ogorčeno pismo samom Hitleru. U tom pismu piše: „Tebi Hitlere, Kainov sine, mi deca velikih otaca i dedova kažemo dosta.“ Ovaj neobičan čin prkosa (celog naroda, a ne samo Svetolika) razbesneo je Hitlera. Nijedna zemlja nije tako raskomadana kao Kraljevina Jugoslavija.

Srbi su prvi evropski narod koji podiže masovni ustanak i tako drugi put ustaje na sile Osovine. I to u nedoba, leta 1941. godine, kada nacisti punom tenkovskom brzinom hrle ka Moskvi. Danas mnogi cinično omalovažavaju značaj i veličinu doprinosa Srba i Jugoslovena pobedi nad fašizmom. Istina je da je on veći od svih evropskih pokreta otpora zajedno i po teritorijama koje su ustanici povremeno oslobađali i po angažmanu okupatorske vojske. Nigde drugde u Evropi pokreti otpora nisu držali po nekoliko meseci čitave gradove. Čak i je drugi pokret otpora, onaj ravnogorski, čija je strategija bila čekanje savezničkog iskrcavanja, organizovao najveću akciju spasavanja savezničkih vazduhoplovaca u okupiranoj Evropi.

Partizanska vojska, koju su pretežno činili Srbi, bila je 1945. godine, u apsolutnim brojevima, drugi pokret otpora na svetu, posle Kineske narodnooslobodilačke vojske. Ali je Kineza bilo nešto više od Srba i Jugoslovena. U apsolutnim brojevima, na kraju rata Jugoslovenska armija je bila jedna od pet ili šest najbrojnijih savezničkih armija na svetu. Unutar srpskog korpusa, postoje krajevi u kojima je skoro celokupno stanovništvo bilo u pokretu otpora, kao što su Lika, Banija Kordun, Bosanska Krajina. Posebno je neobičan Srem, koji je dao najveći procenat partizanskih boraca u današnjoj Srbiji.

Osim ovih srpskih krajeva pokret otpora je bio veoma masovan i u Dalmaciji i delu Slovenije pod italijanskom okupacijom. Nigde drugde na svetu nije se toliki deo naroda borio protiv sila Osovine.

***

Iz prvog nastavka novog feljtona Predraga J. Markovića za Nedeljnik “U ČEMU SMO PRVI I JEDINSTVENI U SVETSKOJ ISTORIJI”. Prvi deo feljtona nosi naslov “Naši preci nisu umeli da se cenjkaju oko slobode”, a možete da ga pročitate u novom Nedeljniku koji je na kisocima od četvrtka 11. februara, ili u digitalnom izdanju dostupnom na Nstore.rs