“Srbi su bili prvi i jedini evropski narod koji se 1941. godine ne jednom, nego dva puta pobunio protiv Hitlera…”

2
Foto: Profimedia

U Drugom svetskom ratu, Srbi su prvi po broju boraca i po broju žrtava. Srbi su bili prvi i jedini evropski narod koji se 1941. godine ne jednom, nego dva puta pobunio protiv Hitlera. Dvadeset sedmi mart je čudnovat događaj, u kome ceo narod odbacuje prividno povoljan sporazum zbog principa i nacionalne časti. Ne znam da li je neki drugi narod tako radosno pošao u skoro sigurnu propast kao da slavi kraj, a ne početak rata. Simbol te pobune može da bude Svetolik Dragačevac, načelnik paraćinskog sreza u penziji. On je na dan kada je potpisan Trojni pakt poslao ogorčeno pismo samom Hitleru. U tom pismu piše: “Tebi Hitlere, Kainov sine, mi deca velikih otaca i dedova kažemo dosta.” Ovaj neobičan čin prkosa (celog naroda, a ne samo Svetolika) razbesneo je Hitlera. Nijedna zemlja nije tako raskomadana kao Kraljevina Jugoslavija.

Srbi su prvi evropski narod koji podiže masovni ustanak i tako drugi put ustaje na sile Osovine. I to u nedoba, leta 1941. godine, kada nacisti punom tenkovskom brzinom hrle ka Moskvi. Danas mnogi cinično omalovažavaju značaj i veličinu doprinosa Srba i Jugoslovena pobedi nad fašizmom. Istina je da je on veći od svih evropskih pokreta otpora zajedno i po teritorijama koje su ustanici povremeno oslobađali i po angažmanu okupatorske vojske. Nigde drugde u Evropi pokreti otpora nisu držali po nekoliko meseci čitave gradove. Čak i je drugi pokret otpora, onaj ravnogorski, čija je strategija bila čekanje savezničkog iskrcavanja, organizovao najveću akciju spasavanja savezničkih vazduhoplovaca u okupiranoj Evropi.

Partizanska vojska, koju su pretežno činili Srbi, bila je 1945. godine, u apsolutnim brojevima, drugi pokret otpora na svetu, posle Kineske narodnooslobodilačke vojske. Ali je Kineza bilo nešto više od Srba i Jugoslovena. U apsolutnim brojevima, na kraju rata Jugoslovenska armija je bila jedna od pet ili šest najbrojnijih savezničkih armija na svetu. Unutar srpskog korpusa, postoje krajevi u kojima je skoro celokupno stanovništvo bilo u pokretu otpora, kao što su Lika, Banija Kordun, Bosanska Krajina. Posebno je neobičan Srem, koji je dao najveći procenat partizanskih boraca u današnjoj Srbiji.

Osim ovih srpskih krajeva pokret otpora je bio veoma masovan i u Dalmaciji i delu Slovenije pod italijanskom okupacijom. Nigde drugde na svetu nije se toliki deo naroda borio protiv sila Osovine.

***

Iz prvog nastavka novog feljtona Predraga J. Markovića za Nedeljnik “U ČEMU SMO PRVI I JEDINSTVENI U SVETSKOJ ISTORIJI”. Prvi deo feljtona nosi naslov “Naši preci nisu umeli da se cenjkaju oko slobode”, a možete da ga pročitate u novom Nedeljniku koji je na kisocima od četvrtka 11. februara, ili u digitalnom izdanju dostupnom na Nstore.rs

2 KOMENTARA

  1. Срби су били први, једини и последњи народ који је другима ослобађао територије по цени сопственог истребљења.
    Значајан део српских територија које су наравно Срби ослобађали, српски комунисти су још пре уласка у рат – обећали (написмено) онима који су после све што су могли радили да очисте Србе са тих територија.
    У једном ТВ интервјуу, Тито је рекао: “Имали смо тако велике губитке – да се дуго година након рата нисмо усуђивали да то саопштимо народу.”

  2. Gospodine Markovicu 2. svetski rat je poceo 1939. godine, dakle do 1941. Srbi su imali dosta vremena da se bune kao i ostali evropski narodi, a na kraju svako se pobunio tek kad je napadnut.

Comments are closed.