“Spustite svoja očekivanja. Pa ih spustite još niže”: Može li se ukrajinska kriza rešiti u Ženevi za nedelju dana?

1
EPA-EFE/ANATOLII STEPANOV

Očekivanja su postavljena veoma nisko na otvaranju formalnih razgovora između vodećih zvaničnika Rusije i SAD u Ženevi, koji predstavljaju početak kritične diplomatske nedelje oko problema u Ukrajini, s obzirom na to da se veliki broj ruskih trupa i dalje nalazi u blizini granice.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Rjabkov i njegova delegacija stigli su uz pratnju švajcarske policije na diplomatsku misiju SAD u Ženevi, na kojoj bi trebalo da se sastanu sa državnom sekretarkom Vendi Šerman i njenim timom.

Diplomate i vojni zvaničnici iz obe zemlje održali su radnu večeru u Ženevi u nedelju uveče, kako bi u ponedeljak započeli formalne pregovore oko zahteva Moskve. Ti zahtevi su izneti u dve početne verzije mirovnih dogovora iz prošlog meseca – jedan dogovor sa SAD, a drugi sa NATO. Većina sadržaja tih ugovora je neprihvatljiva za Vašington i njegove saveznike, a najviše se ističe zahtev da Ukrajina nikada ne postane član NATO pakta, prenosi Gardijan.

Šermanova je istakla “privrženost SAD međunarodnim principima suvereniteta, teritorijalnog integriteta i slobode suverenih nacija da izaberu sopstvene saveznike”.

Ona je navodno rekla Rusima kako je Amerika ipak “raspoložena za napredak kroz diplomatske pregovore”.

Rusija je postavila 100.000 vojnika blizu ukrajinske granice i postoji mogućnost da mobiliše još toliko za veoma kratko vreme, prema navodima američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, ova nedelja diplomatije je trenutak istine za ruskog predsednika.

“Pred nama se nalaze dva puta. Jedan je put dijaloga i diplomatije kojim možemo da prebrodimo razlike između nas i izbegnemo sukobe. Drugi put je put nasilja i ogromnih posledica za Rusiju, ukoliko obnovi svoju agresiju prema Ukrajini. Mi smo spremni da testiramo odluku predsednika Putina o tome kojim je putem rešio da krene”, rekao je Blinken.

Bajdenova administracija insistira na tome da suverene države imaju pravo da se prijave za članstvo u NATO. Takođe, oni tvrde da američke trupe nisu raspoređene na tlu Evrope. Međutim, iz Vašingtona su poručili da su spremni da diskutuju o drugim bezbednosnim garancijama, kakve su obostrano limitiranje raketnih postrojenja i vojnih vežbi na kontinentu. To bi predstavljalo znatno ublažene promene od onih za koje se Moskva zalaže.

Mali je broj analitičara koji očekuju brz dogovor kojim bi se kriza razrešila ove nedelje, dok je potpuna propast pregovora izvesnija. Veoma brzo će se ustanoviti da li je Rusija voljna da pregovara oko svojih zahteva i da li će pristati da se neki od njih odbace, s obzirom na to da se Putin već odlučio na rat.

“Spustite svoja očekivanja, a onda ih spustite još niže”, rekla je Melinda Haring, direktor Evroazijskog centra u Atlantskom veću.

“Pogledajte zahteve Moskve na sastancima. Ako Rusija bude insistirala na tome da se NATO više ne širi, znaćemo da Moskva planira rat u Ukrajini, s obziroma na to da je ovo pitanje crvena linija za Zapad”. rekla je Harling.

Šermanova i Rjabkov su predvodnici veoma iskusnih diplomata i vojnih zvaničnika. Šermanova je na večeru stigla u pratnji generala Džejmsa Mingusa, koji je jedan od direktora operacije, a Rjabkov je došao u društvu ruskog ministra odbrane, generala Aleksandra Fomina.

Francuski šef diplomatije za evropska pitanja Klement Boun, žalio se u nedelju kako je Evropska unija isključena iz pregovora, što je ide na ruku Putinu usled podeljenosti Zapada.

U izveštaju Stejt departmenta sa nedeljne večere navodi se da su SAD spremne za razmatranje bilateralnih odluka sa Rusijom u Ženevi, “ali da neće diskutovati o evropskoj bezbednosti bez prisustva svojih evropskih saveznika i partnera”. Francuska i ostale evropske države biće prisutne putem svojih zastupnika u naredne dve runde pregovora zakazane za nedelju koja je u toku.

Pregovarački timovi će se u sredu preseliti u Brisel za sednicu veća sastavljenog od prestavnika NATO pakta i Rusije, a u kojem će svih trideset članica biti zastupljeno. Biće to prvi sastanak ove vrste još od 2019. godine, dok je institucija Veća ustanovljena 2002. godine, upravo zbog rešavanja ovakvih sporova.

Sledećeg dana se očekuje sastanak stalnog veća Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi, kojim predsedava Poljska, a koji će se održati u Beču. Učesnici možda nisu na nivou onih koji će biti u Briselu, ali ovaj sastanak je bitan jer će uključiti evropske zemlje koje nisu članice NATO pakta, a kakve su Finska i Švedska, koje na svoju budućnost gledaju kroz prizmu ruskih pritisaka na Ukrajinu. Finski lideri su istakli da su prethodnih dana razmišljali o mogućem članstvu u NATO paktu.

“Verujemo da je posle bilateralnih razgovora sa NATO i SAD moguć napredak”, izjavio je Nikodem Račon, portparol poljkse ambasade u Vašingtonu.

Razgovori u okviru Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi su jedini u kojima će Ukrajina učestvovati, mada je njen predsednik Volodimir Zelenski objavio da se paralelno vode bilateralni razgovori direktno sa Moskvom.

Iz Vašingtona kažu da su pregovori u Ženevi više prilika da obe strane izlože scoje pozicije, a ne da razreše situaciju.

“Mislim da nećemo videti veliki napredak ove nedelje. Mi ćemo saslušati njihove zahteve, a oni će saslušati naše”, rekao je Blinken.

“Ali videti pravi napredak biće zaista teško u situaciji kada Rusija drži pištolj prislonjen na glavu Ukrajini, u vidu 100.000 trupa blizu granice i mogućnosti mobilizacije još 100.000 dodatnih trupa. U trenutnom okruženju, napredak bi za početak predstavljalo smirivanje tenzija”.

Šermanova će u Ženevi takođe Rusiji razjasniti kakve su posledice vojnog napada na Ukrajinu, a one uključuju finansijske sankcije, verovatno isključenje iz globalnog sistema elektronskog plaćanja “Svift”, kao i ograničenja za ruske građane pri kupovini Zapadne tehnologije.

Prema pisanju Njujork Tajmsa, predsedavajući grupe američkih delegata, general Majl Majli je takođe je upozorio svog ruskog kolegu, generala Valerija Gerasimova da bi invazija mogla da se suoči sa dugorošnom pobunom, podržanom američkim naoružanjem. Američki zvaničnici odbili su da prokomentarišu izveštaje o slanju raketa u Ukrajinu u očekivanju geriskog rata.

“Ovonedeljna diplomatija je ključna. Od određenog momenta bilo je jasno da Zapad neće reći odrično ne zahtevima Moskve jer je previše toga na talonu. Pitanje je bilo koliko su daleko Vašington i Evropa spemni da idu u pregovorima”, rekao je Andrej Baklitski, istraživač na Institutu za međunarodne odnose u Moskvi.

Ruska ubrzana vojna intervencija u Kazahstanu je još jedan štih na talonu, ali Baklitski ne očekuje da to ima uticaj na ukrajinsku krizu.

“Nema direktne povezanosti između Ukrajine i Kazahstana, Čak i ljudi koji rukovode ovim problemima u Rusiji nisu isti”, rekao je on.

Bajdenova administracija i jedan od NATO generala Jens Stoltenberg isključili su mogućnost uslišavanja ruskog zahteva o izostavljanju Ukrajine iz pakta, ali neki analitičari veruju da mesta za kompromis još uvek ima. Taj kompromis bi uključivao objavljivanje zahteva za članstvo, zajedno sa izveštajem o mnogim preprekama i uslovima koji se moraju ispuniti, a za koje će biti potrebno mnogo vremena.

To bi možda bilo dovoljno za NATO i Vašington, ali neće biti dovoljno za Putina.

“Zaista bih bio iznenađen ukoliko bi to bilo dovoljno”, izjavio je jedan evropski diplomata. “To bi značilo da zahtev o ukrajinskom ostajanju van pakta nije zapisan uopšte”.

“Rusija je rekla kako se oseća ugroženom usled mogućnosti postavljanja raketnih sistema u Ukrajini. Bajden će međutim rekao Putinu kako SAD nema nameru da uradi tako nešto. Ovo predstavlja oblast u kojoj je moguće doći do nekog sporazuma”, rekao je jedan od američkih zvaničnika.

“Postoje dogovori o upotrebi konvencionalnih vojnih snaga u Evropi, kakve su vojne vežbe koje se mogu ukinuti, ukoliko i Rusija učini isto, s obzirom da je do sada kršila pravila. Ukoliko oni ispoštuju svoj deo dogovora, onda postoji mogućnost da dođe do smanjenja tenzija i izgradnje međusobnog poverenja”, rekao je Blinken.

Najveći faktor limita u pregovorima mogla bi da budu ograničenja u glavnim partijama, sa naglaskom na ruske izbore u kojima će Putin želeti da se nečim dokaže, usled pada svoje popularnosti.

“Putin je sebe stavio u poziciju gde će morati da se vrati u Rusiju sa nečim, bez da ispadne kao da je izgubio “, rekao je Rajan Menon, politikolog na Gradskom univerzitetu u Njujorku.

“S obzirom na sadašnu situaciju, nimalo nisam siguran da će doći do dogovora”.

1 KOMENTAR

  1. Ameri na ovaj način neće odustati od Ukrajine, tu nema priče.
    Donjeck i Lugansk odmah zauzeti vojnički, neće oni (Ameri) prstom maći.
    Za ostatak Ukrajine referendum, za ili protiv NATO-a, što povlači i pad sadašnjeg režima, obzirom da će ishod referenduma biti anti- NATO !

Comments are closed.