Špigl: „Zašto su Francuzi najgori kada je u pitanju interesovanje za vakcinaciju?“

Neko bi pre šest meseci rekao da nema šanse da će građani države koja je bila u karantinu, čiji su građani masovno umirali od koronavirusa i koju je pandemija paralisala, posebno udarivši na najstarije stanovnike, biti velikim delom protiv vakcinacije.

Takva je situacija u Francuskoj, a nemački Špigl je u pomoć pozvao francuskog akademika Lorana Henrija Vinjoa, koji se i ranije bavio proučavanjem kako je u francuskom društvu došlo do kreiranja negativnog stava prema vakcinaciji.

„Samo što u slučaju koronavirusa ništa nije kao pre“, objašnjava Vinjo na početku razgovora sa novinarima Špigla. „Mislim da je ovaj put ključno nepoverenje građana u političku elitu. Nije bilo više medicinskih skandala nego u drugim zemljama, stiže ista vakcina kao i drugim Evropljanima, ali je razlika u tome što moraš da imaš poverenje i u one koji tu vakcinu predlažu, a Francuzi ne veruju svojoj vlasti“.

Ankete pokazuju da je čak 58 odsto ispitanika reklo da nije zainteresovano za vakcinaciju, a Špigl dodaje da je taj broj veći samo u Srbiji.

Na suprotnom polu nalaze se Danska, Italija i Nemačka sa 87, 70 i 65 odsto ispitanika koji su odgovorili da bi voleli da se vakcinišu.

Vinjo to objašnjava i političkim pluralizmom i čestim promenama.

„Mi nemamo Angelu Merkel koja je na vlasti 16 godina i izgradila je poverenje u narodu. Kod nas se sve odluke vlasti dovode u pitanje i Francuzi generalno imaju običaj da sve što se događa preispituju i da se oko toga konfrontiraju“, objašnjava francuski akademik.

Novinari Špigla pitali su ga kako je to moguće, kada su Francuzi prihvatili ograničenje kretanja u krugu od jednog kilometra, a u Nemačkoj traju protesti zbog ograničenja u krugu od 15 kilometara.

„Pa stvar je jednostavna. Francuzi su pre svega disciplinovan narod i žele da poštuju državu, makar to bio i privid države i državnog odlučivanja“, objasnio je Vinjo i dodao da je jedno od glavnih pitanja u Francuskoj, kakvi su dugoročni efekti vakcine.

„Francuzi su i inače skeptični, a to im u ovoj situaciji ne pomaže. Političari bi morali da zauzmu čvršći, otvoreniji stav prema ovom pitanju, a ne da, osluškujući nesigurnost javnog menjanja, sede na tim jajima“, zaključio je on.