„Može biti da je završna igra počela. Već decenijama se nagomilavaju problemi koji sada prete da izbiju na površinu i stvore globalni ekonomski problem – u poslednjoj igri za globalni prosperitet. Na neki način, sada na naplatu stiže račun ekonomskog kursa proteklih 40 godina. Uvek je bilo jasno da bi taj put mogao da se završi viskom inflacijom. Možda su nas pandemija i rat približili ovoj završnici.“
Ovim citatom Klaudija Borija, glavnog ekonomiste Banke za međunarodna poravnanja sa sedištem u Bazelu, odnosno Centralne banke centralnih banaka, počinje kolumna u Špiglu, čiji je autor Henrik Miler, ekonomski ekspert i profesor za ekonomsko-političko novinarstvo na Tehničkom univerzitetu Dortmundu.
Krizni ekonomski samit u Vašingtonu
Miler navodi da su na stolu zaista veliki scenariji ekonomske krize: Narednih dana u Vašingtonu se okupljaju lideri svetske privrede na jesenjem zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke – od ponedeljka razni stručnjaci i bankari, a od srede i ministri finansija i guverneri centralnih banaka. U suštini, radi se o tome kako da se izbegne najgore – odnosno završnica u kojoj ne samo da inflacija ludi i padaju berze, već svet potresaju i glad, socijalni nemiri i drugi međunarodni sukobi.
On u tekstu navodi kako je šefica MMF-a Kristalina Georgijeva pokušala da pripremi publiku za tešku fazu, ocenivši da prvo preti pad međunarodne privrede. Jer zemlje koje zajedno imaju trećinu globalnog ekonomskog učinka, klize u recesiju. Pa čak i tamo gde postoji ekonomski rast, osećaće se kao ekonomska kriza jer će realni dohodak opadati, a cene će rasti. U takve zemlje, verovatno spada i Nemačka, to će se čuti iz Vašingtona ovih dana.
Ali, Miler kaže da će kriza mnogo teže pogoditi siromašne zemlje. „Već mesecima divlja međunarodna dužnička kriza. Četvrtina novoindustrijalizovanih zemalja i više od 60 odsto zemalja u razvoju su prema podacima MMF-a ili platežno nesposobne ili su akutno ugrožene zbog mogućeg bankrota. Hrana je skupa; energija delom nedostižna, između ostalog jer Nemačka i ostatak Zapadne Evrope kupuju sve raspoložive količine tečnog gasa na tržištu“, piše Miler.
Prezaduženi države, firme, građani
„Pošto su sistemske suprotnosti između Zapada i autoritarnih država kao što su Kina, Rusija ili Saudijska Arabija sve izrazitije, jedva da ima zajedničkih tačaka na kojima bi se gradila zajednička rešenja – to je drugačije u odnosu na finansijsku krizu 2008. ili 2009.“, konstatuje Miler.
A onda kaže da stanje jeste teško, ali se pita nije li izraz „završna igra“ preteran.
Miler podseća da je svetska privreda decenijama funkcionisala uz smanjivanja kamata, što po sebi nije loše. Ali naličje tog trenda je prema MIleru – gigantsko gomilanje dugova. Zaduženi su i države i građani i firme. Miler navodi da je iznos ukupnih svetskih dugova tri i po puta veći od ukupnog svetskog ekonomskog učinka.
Gomilanje dugova je bilo jeftino, zbog niskih kamatnih stopa, a do 2008. i finansijske krize bilo je i naročito brzo. Nastavilo se i posle te krize i mnogi su verovali da će tako i ostati, kaže Miler.
„Sada na naplatu stiže račun. Nemačka je u tom pogledu poseban slučaj: Zaduženje je umereno. Ali to samo uslovno pomaže otvorenoj ekonomiji, jer njeni partneri u Evropi i širom sveta imaju sasvim drugačije probleme. Ako Klaudio Borijo bude u pravu sa svojom slutnjom završne igre, to neće značiti ništa drugo nego dugotrajno redukovanje preterivanja iz četrdesetogodišnje epohe sve jeftinijih kredita, koja je iza nas”, kaže Miler.
On navodi i da su precenjene odnosno naduvane praktično sve vrednosti imovine – od nekretnina, preko akcija, skupih vina, autorskih prava na hitove, a lista je prema njemu beskonačna. To Miler naziva „mega-mehur“.
Počinje era pravih nestašica
Globalizacija, energija, demografija – višedimenzionalni preokret trenda suočava svetsku ekonomiju sa novom realnošću. Mogućnosti proizvodnje više ne rastu kao obično. Nema više neograničene ponude. Sada počinje era pravih nestašica.
Ove ograničene mogućnosti su trenutno suočene sa naduvanom državnom potražnjo u vidu programa ekonomskih stimulacija vrednih milijarde. Manje ponude, više potražnje – nije ni čudo što je inflacija toliko porasla.
Henrik Miler objašnjava da su velike nacionalne banke povećale kamatnu stopu i da će je i dalje povećavati dok ne priguše inflaciju, uz opasnost da izazovu svetsku recesiju. On podseća da su i povećane kamatne stope još uvek ispod nivoa inflacije. „Što je fragilnija nacionalna ekonomija, to joj je potrebnija veća kamatna stopa. To je veoma tvrd scenario. Možemo li to izdržati“, pita se Miler.
Miler upozorava da bi takvo naglo kočenje dovelo do velikih poremećaja na finansijskim tržištima koji se mogu završiti džinovskim finansijskim krahom.
Kako izbeći najgore?
„Na jesenjem samitu MMF-a i Svetske banke mora da se radi na tome da se spreči takav haotičan globalni krah, kako bi se omogućila postepeno, uređena razgradnja arhitekture dugova, sa otpisivanjem dugova za siromašne zemlje, opreznom finansijkom politikom u bogatijim zemljama i zaštitnim merama protiv napada panike na berzama“, kaže Miler.
Autor navodi negativan primer Velike Britanije u kojoj je vlada u isto vreme najavila povećanje izdataka i smanjnje poreza, što je značilo dalje povećanje ionako velikih državnih dugova, a i drastičnog pada funte, pa je britanska centralna banka morala da interveniše kako bi sprečila propast penzionih fondova. „Pritom bi nacionalna banka u Londonu morala da smanji inflaciju. A sada ju je vlada faktički prisilila da radi suprotno. Samo da se zna: to je Velika Britanija, nekadašnja svetska sila i nosilac nekadašnje svetske valute, britanske funte“, navodi Miler i na kraju kaže:„Završna igra je upravo počela – ishod je neizvestan”.
Tagovi
