Specijalni izveštaj Rojtersa: Kako je G7 autoritarnim režimima obezbedio mehanizam da ućutkaju kritičare. Pominje se i Srbija…

0
UPI / Alamy / Alamy / Profimedia

Kada se krajem 2020. godine predsednik Ugande Mosevini suočio sa novim izazovima njegovoj 35-godišnjoj vlasti, jedna “alatka” mu je pomogla da ućutka kritičare: zakon o sprečavanju pranja novca koji je promovisala organizacija G7. Ovako Rojters piše u specijalnom izveštaju kako je malo poznata operativna grupa G7 nehotice pomogla autoritarnim režimima da “ućutkaju kritičare”. U ovom izveštaju Rojtersa pominje se i Srbija.

Finansijska operativna grupa (FATF) koju je uspostavila organizacija najnaprednijih ekonomskih država kako bi se zaštitio globoalni sistem finansija, osam godina ranije se obrazila Ugandi sa upozorenjem da treba više da učini u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma ili rizikuje da bude stavljena na “sivu listu”, prenosi Rojters izjavu visokog funkcionera Ugande. Godinu dana kasnije parlamenr Ugande je usvojio zakon koji kriminalizuje obe vrste prekršaja i uspostavila posebnu jedinicu koja će se baviti ovim temama. Ali, Uganda, kako navodi Rojters, nije primenila zakon kako je FATF nameravao.

Rojters dalje navodi da je prošlog decembra, dok su se očekivali izbori u januaru, vlasti donele zakon kojima se privremeno zamrzavaju bankovni računi tri organizacije koje bave borbom za ljudska prava i uhapšen advokat Nikolas Opijo, zbog optužbi za pranje novca u vezi sa finansiranjem nevladine organizacije koju je osnovao.

Uganda, kako navodi Rojters, nije jedini primer.

Rojters navodi da se u najmanje još četiri države – Srbiji, Indiji, Tanzaniji i Nigeriji – zakoni koji su usvajavi po standardima FATF koriste za istrage novinara, zaposlenih u NVO sektoru i advokate.

FATF ima ključnu ulogu u pogledu zakona o finansijskom kriminalu i u postavljanju prioriteta za vlade ali je, po mišljenju ljudi iz organizacija za ljudska prava i stručnjaka, nehotice dala u ruke zakonski instrument autoritarnim vlastima koji se može upotrebiti protiv kritičara.

„Ti standardi se namerno zloupotrebljavaju“, smatra Tom Kiting, direktor Centra za finansijski kriminal u Kraljevskom institutu ujedinjenih službu u Londonu.

Od početka ovog veka, FATF se usredsredio na finansiranje terorizma kroz neprofitne organizacije i to je nekim vladama dalo povoda da progone legitimne organizacije građanskog društva pravdajući se primenom međunarodnih standarda.

„Neprofitnim organizacijama se dogodi da dođu na nišan vlasti“, izjavio je Trejsi Darner, direktor Globlanog centra za bezbednost kroz saradnju iz Njujorka.

Rojters podseća da FATF stavlja one države koje ne sarađuju na sivu ili crnu listu (na kome su sada samo Severna Koreja i Iran).

Srbija je stavljena na sivu listu početkom 2018. uz upozorenje vlastima da moraju da ojačaju zakone da bi imali bolji uvid u finansijske podatke pojedinaca. Srbija je ispunila zahtev i skinuta je sa sive liste.

Ministarstvo finansija je iskoristilo mogućnosti koje je izmenjeno zakonodavstvo pružalo i u julu 2020. je od banaka zatražilo finansijske podatke za pedesetak nevladinih organizacija i medija koji su imali kritične stavove prema autokratskim vlastima pod predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Zahtev od ministarstva je „procurio“ u javnost, a ministar Siniša Mali je izjavio da je posebno odeljenje ministarstva samo radilo svoj posao i dodao da takav zahtev nije problematičan ako te organizacije nemaju šta da sakriju. Rojters podseća da nijedna krivična prijava nije podneta do danas.

Maja Stojanović, direktorka Građanskih inicijativa za koje je ministarstvo zahtevalo podatke od banaka, smatra da vlasti koriste te podatke za kampanju protiv nevladnih organizacija. Ona je navela primer napada na te NVO u skupštini kada su one nazvane ratnohuškačkim organizacijama koje finansiraju stranci.

Kada su se te NVO zatražile objašnjenje od banaka, rečeno im je da one ne smeju da im kažu koje informacije su date vlastima. Tri banke – Banka Inteza Beograd, OTP banka Srbija i Erste Grup Banka – odbile su zahtev Rojtersa za komentar navodeći zakon o poverljivosti podataka banaka. Isto to je uradila i vladina služba za saradnju sa medijima.

FATF je saopštila da je upoznata za tvrdnjama da su njene preporuke zloupotrebljene, dodajući da prati kako vlade nadgledaju NVO preko radne grupe koja se bavi „nenamernim posledicama loše primenjenih“ mera.

Vanja Škorić, direktorka Evropskog centra na neprofitno zakonodavstvo, je pozdravila formiranje te radne grupe ali uz upozorenje da je „šteta već načinjena“.

Stručnjaci za finansiranje terorizma koje je Rojters kontaktirao tvrde da je FATF uspela da ograniči načina finansiranja organizacija kao što je Al Kaida jer su banke sada opreznije u pogledu rizika i obezbeđujući vladama veću moć u finansijskim istragama, ali smatraju da je isti pristup svima pogrešan jer ne podrazumeva političke motive i moguću zloupotrebu regulative.

Organizacije građanskog društva se već godinama žale da ih FATF pogrešno označava kao mehanizam za protok nelegalnih finansija. FATF je posle napada Al Kaide na Njujork i Vašington 2001. izdala upozorenje da su neprofitne organizacije „posebno podložne“ finansiranju terorizma i pozvala države da izmene zakone što je dodatno zakomplikovalo finansiranje NVO širom sveta jer su im banke zatvarale račune ili blokirale transfere novca.

Specijalni izvestilac UN za ljudska prava i borbu protiv terorizma je upozorio 2019. da je FATF „dao naizgledni legitimitet“ državama koje koriste njegove standarde u odnosnu na organizacije građanskog društva.