Najpre je prošlog vikenda stranka Zelenih „teška srca“ odlučila da odobri produžetak rada – ali samo dve nemačke nuklearke, Isar 2 i Nekarvesthajm 2. I to do sredine aprila sledeće godine i samo kao tzv. „energetska rezerva“. Treća elektrana, Emsland, trebalo je da bude isključena.
Najmanji koalicioni partner u nemačkoj vladi, stranka Liberala (FDP), koja je tradicionalno bliska privredi , zalaže se za duži rad.
To natezanje okončao je nemački kancelar, socijaldemokrata Olaf Šolc. U pismu koje je uputio nadležnim ministarstvima on nalaže „stvaranje zakonskih okvira“ za produžetak rada sve tri nuklearne elektrane „najduže do 15. aprila 2023.“
Kriza koalicije?
To van Nemačke možda deluje kao „bura u čaši vode“, ali politička šteta je načinjena. Kancelar jeste načelno ovlašćen da izdaje takve naloge, ali u ovako raznolikoj koaliciji bolje je da se takve odluke donose dogovorom, a ne odlukom šefa vlade.
Doduše, ministar privrede i zaštite klime iz stranke Zelenih Robert Habek jeste izjavio da s tim nalogom kancelara „može da živi“, jer se ni po njemu ne nalaže nabavka novog atomskog goriva za nuklearke, već samo njihovo stavljanje u pripravnost ako će se pojaviti potreba za energijom.
Nisu, međutim, svi u njegovoj stranci tog mišljenja. Bivši ministar za životnu sredinu Jirgen Tritin smatra da je nalog kancelara „stručno neopravdan, upitan u pitanju bezbednosti opterećenja i politički izuzetno sumnjiv“. Ujedno, šefice poslaničke grupe Zelenih Katarina Drege i Brita Haselman najavljuju raspravu među poslanicima o tome „kako se odnositi prema odluci kancelara“. Ministar Habek ipak „ne očekuje“ da će se to pretvoriti u krizu vladajuće koalicije i smatra da će potrebni zakoni ipak biti usvojeni.
Tagovi
