Slobodan Nešović Loka: Oživljena pank legenda na vinilu

0
Foto: Igor Pantelić

Kako je bilo odsvirati “Ipak bojim se rata” i to 40 godina nakon premijere ove pesme Urbane gerile? I zašto baš ta pesma na prvom singlu?

Sviramo kao tinejdžeri! Te pesme (a i mi sa njima) ostale su zamrznute u svojoj natalnoj fazi i čeznu da započnu život. To je paradoks koga smo postali svesni tek kad smo počeli da sviramo. IBSR je iskonska pesma koja je, uprkos činjenici da ju je pre toliko vremena čulo samo par stotina ljudi, postala deo legende koja se pripoveda sve ove godine. Morala je da bude ovekovečena da bi priča dobila svoj početak, pa samim tim i ishodište koje je još uvek nejasno. Ona je i pokazatelj potencijala tadašnjih klinaca koji se iz mnogih komplikovanih razloga nikada nije realizovao. Ali uvek dođe i onaj pravi trenutak kad protok vremena prestaje da bude od značaja. Rokenrol je kao format dokazao da je vreme apstrakcija. Važno je samo ono što ostaje da vibrira u vazduhu.

Posle svih supergrupa različitih žanrova dobili smo sad prvu pank super grupu. Članovi Crne liste su prvoborci panka u Beogradu. Kako to izgleda u praksi? Ima li sujete, ima li kvoruma?

Rok bendovi se sastoje od sujeta pojedinaca i one su njihov najvažniji deo. Mi nežno gajimo naše sujete.

Vaš nastup pre Parafa desio se pred prepunim Domom omladine. Da li se pank zaista vratio u grad?

Pank je tu – uvek je prisutan, ali nažalost trenutno malo vidljiv. Ovaj banalni i prostački šum uglazbljen u novi turbo-folk rap-trap, refleksija je vremena koje trenutno proživljavamo i ostavlja malo prostora za progresivnu muziku, koja je često, nažalost, i sama veoma mlitava. Za povratak panka u grad, kao metafore za nepristajanje, potrebno je da umetnici počnu da veruju da je moguće vratiti stvarni dijalog u kulturu i društvo, tada će i početi da stvaraju dela od značaja. Dok se to ne dogodi, pevaće se ove gluposti koje se prave da bi se ostvarile sitne zarade. To je, priznajem, teško u društvu u kome dijalog i vrednosti praktično ne postoje, ali ti procesi se odvijaju u tajnosti dok ne dođe do eksplozivne reakcije na postojeće stanje. To se dešavalo mnogo puta i nema razloga da ne verujemo da će se ponoviti.

Nećemo večno slušati patetične tužbalice, krimi baljezgarije i pesme o novcu kao univerzalnom leku. Tupavo je i dosadno.

Bend je na fotografijama i na koncertu u crnim odelima s kravatama i belim košuljama? Odlično izbegnut kliše. Zašto baš to? Zbog ranog Tarantina ili?

Umetnost pobune ima različite estetske dimenzije i stereotip pankera je pogrešno tumačenje ulične mode kao bitnog elementa bunta. Ako se setimo, iskonski pank izvođači su nosili garderobu koju su dizajnirali najprogresivniji kreatori generacije i veoma su vodili računa kakav utisak ostavljaju dok hodaju ulicom ili nastupaju na bini. Biti elegantan u društvu u kome je većina odrpana takođe je čin nepristajanja. Pank je uveo modu u političke vode i to se ne sme zanemariti. Paralela sa Tarantinom je tačna ukoliko taj izgled posmatramo kao idealan zajednički imenitelj za skupinu različitih karaktera, koji su spremni na mnoge nepredvidljive i “opasne” stvari.

Šta pamtiš sa premijernog nastupa Urbane gerile na POK-u i premijernog izvođenja “Ipak bojim se rata”?

Napravili smo ozbiljnu buku i bili diskvalifikovani, ali su ostale odlične fotografije kao svedočanstvo prvog pank nastupa beogradske pank grupe. Pamtim i da je u publici bio Gile iz El. org-a, koji je nosio dugu kosu i nastupao sa bendom Hipnotisano pile. Mesec dana kasnije osnovali su El. org. Urbana gerila bila je međaš i posle nje ništa više nije bilo isto.