Skrajnut Stari kontinent: Priča o ukrajinskoj krizi i “donošenju odluka o Evropi, bez Evrope”

0
EPA-EFE/PRESIDENTIAL PRESS SERVICE

Kriza oko Ukrajine je podelila Zapad na dva fronta. U prvom su anglosaksonske zemlje, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje podižu uzbunu i najavljuju da će Rusija da napadne Ukrajinu. Američki predsednik Džo Bajden vrši pritisak na evropske saveznike da stupe u jedinstven front protiv Rusije, ali Evropljani imaju različit odgovor. U drugom frontu su evropski lideri koji pozivaju na diplomatiju, sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na čelu. Francuska, koja od januara predsedava Evropskoj uniji, sprema se da predloži Putinu plan za smirivanje tenzija, a šef evropske diplomatije Žozef Borel poziva da se situacija oko Ukrajine ne dramatizuje. Pariz nije sam – i Berlin je protiv podizanja tenzija sa Rusijom. 

Svi se pitaju šta će Putin da uradi – da li blefira da bi iznudio ustupke ili je spreman da pokrene trupe koje su grupisane na granici sa Ukrajinom. Evropljani žele da razuvere Rusiju tako što ističu diplomatiju u prvi plan. Nemačka kao i francuska diplomatija pozivaju na smirivanje tenzija i na pregovore u “normandijskom formatu” koji podrazumeva francusko-nemački par, Ukrajinu i Rusiju. 

“Francuska i Nemačka blisko sarađuju kako bi se obnovili pregovori u okviru normandijskog formata jer je jedna stvar jasna: odluke o evropskoj bezbednosti ne mogu da se donose bez Evrope”, rekla je nedavno nemačka ministarka spoljnih poslova u Bundestagu. Ovaj diplomatski kvartet, ustanovljen u Normandiji 2014. godine da bi se rešila kriza u Donbasu, doprineo je da se postignu dva sporazuma u Minsku, koji podrazumevaju ustavne reforme koje omogućavaju decentralizaciju, poseban status donjecke i luganske oblasti koje su u sukobu sa Kijevom, kao i stvaranje uslova za lokalnu samoupravu i izbore u Donbasu. Ove sporazume, u kojima je Rusija bila medijator, pored Nemačke i Francuske, ukrajinska strana nije primenila. To je dovelo do toga da Moskva protumači poziciju Berlina i Pariza kao izraz nemoći i neodlučnosti, što je svaka strana iskoristila prema svojim interesima – Rusija da zaoštri poziciju, a anglosaksonske zemlje i NATO da preuzmu ofanzivnu strategiju prema Moskvi. 

Frustrirana nemogućnošću Pariza i Berlina da utiču na primenu sporazuma za koji veruje da je jedini način da se reši unutrašnji sukob u Ukrajini, Moskva je promenila taktiku. Uverena u marionetski karakter režima u Kijevu, Rusija je tražila direktne pregovore sa Vašingtonom, za koji smatra da ima najviše uticaja na aktuelnog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Vašington je prihvatio diplomatske pregovore, ali je u isto vreme povećao isporuku oružja Kijevu i mogućnost rata.

Odnos prema Rusiji i Ukrajini je prvi veliki test u međunarodnoj politici sa kojim se suočava nova koalicija u Berlinu. Nemačka pozicija prema Rusiji i Ukrajini je posebno osetljiva zbog istorijskih, ekonomskih i strateških razloga

CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 27. JANUARA.

Digitalno izdanje dostupno Nstore.rs