Šest načina na koje je Boris Džonson mogao da izbegne blokiranje Bregzita bez sporazuma

0
Foto Profimedia

Borisu Džonsonu nije pošlo za rukom da spreči izglasavanje zakona kojim se blokira izlazak Velike Britanije iz Evropske unije do 31. oktobra po svaku cenu, makar i bez sporazuma ako se pita Džonson, a Gardijan piše da je najmanje šest – iako je torijevac Najdžel Evans koji se čvrsto zalaže za Bregzit rekao da ih je bilo dvadeset – načina na koje je Džonson ipak mogao da izvrda parlamentu i istera po svom.

Džonson je mogao da ignoriše zakon

Prema anonimnim izvorima, piše Gardijan, premijer će poštovati vladavinu zakona. Mimo konstitucionalne i političke pometnje koju bi mogao da izazove ukoliko ignoriše zakon – što bi takođe predstavljalo svojevrsni presedan za buduće vlade – ovakav potez bio bi riskantan za Džonsona. Protiv njega bi bio pokrenut sudski postupak, a čak bi mogao da bude osuđen i na zatvorsku kaznu.

Mogao je da pošalje drugo pismo EU

Ova opcija je čak ozbiljno razmatrana: kada dođe trenutak u kojem je Džonson prinuđen da formalno zatraži produžetak roka za Bregzit, uz molbu za odlaganje pošalje još jedno pismo u kojem praktično kaže EU da ignoriše zahtev. Malo je verovatno da bi evropski zvaničnici blagonaklono gledali na ovakav potez.

Mogao je da pronađe drugi način da raspiše izbore

Džonson je u ponedeljak ponovo pokušao da raspiše vanredne parlamentarne izbore za 15. oktobar, za šta mu je neophodna podrška dve trećine članova parlamenta. Pošto se opozicione stranke protive ovoj ideji, bilo je očigledno da Džonson neće uspeti u svojoj nameri. Evans je, međutim, pomenuo da je postojala mogućnost da se FTPA (akt kojim se reguliše raspisivanje parlamentarnih izbora) blokira donošenjem novog zakona koji bi ujedno podrazumevao i raspisivanje izbora. Dobra strana ovoga je što bi za takav potez Džonsonu bila potrebna prosta većina u donjem domu parlamenta. Loša strana je što vlada trenutno po svoj prilici ne bi mogla da obezbedi ni tu prostu većinu, ali i što bi takva mera mogla da, na primer, podrazumeva izbore posle 31. oktobra ili neke druge komplikacije.

Mogao je da pozove na izglasavanje nepoverenja vladi

Evans je takođe pomenuo i ideju da vlada sama pozove na glasanje o poverenju. To bi zakonski čak i bilo moguće, ali bi bilo u najmanju ruku neobično i verovatno bi dovelo do haosa pošto poslanici vladajuće koalicije treba da glasaju protiv sopstvenog premijera dok mu opozicija pruža podršku. Čak i da Džonson uspe u ovome i vlada padne, FTPA predviđa da do novih izbora mora proći najmanje 14 dana, a opozicija bi u tom roku mogla da obrazuje privremenu vladu.

Mogao je da podnese ostavku

Paralelni plan bi podrazumevao da Džonson podnese ostavku pošto od EU zatraži odlaganje roka za Bregzit i zadatak prenese nekom drugom – verovatno Džeremiju Korbinu, a da potom budu raspisani izbori na kojima bi laburisti bili proglašeni krivcima za odlaganje Bregzita. Mana ove ideje je što bi Korbin verovatno odmah bio proglašen za premijera.

Mogao je i da od neke članice EU zatraži da blokira odlaganje

Ovu ideju prvo je izneo torijevac Danijel Kavčinski pre nego što je Tereza Mej bila primorana da zatraži odlaganje roka. On je naveo da se obratio vladi Poljske u kojoj je rođen sa ovom idejom, ali se ona nije realizovala i po svoj prilici ne bi ni ovog puta. Iako je moguće da EU na nivou čitave unije blokira odlaganje, za bilo koju članicu EU bilo bi previše riskantno da pristane na takav predlog i ugrozi odnose sa drugim članicama, naročito Irskom.