Šest decenija kasnije: Nesvrstani ponovo u Beogradu

1
Simon Belcher / imageBROKER / Profimedia

Predstavnici stotinak zemlja okupljaju se danas u Beogradu povodom 60. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ), održane u glavnom gradu tadašnje Jugoslavije koja je bila jedan od osnivača te organizacije.

U halu “5” Beogradskog sajma pristižu delegacije članica pokreta “Nesvrstanih” iz više od 105 zemalja i brojnih međunarodnih organizacija. Na samitu učestvuje oko 50 šefova država, vlada i ministara spoljnih poslova, preneo je RTS.

Dočekuju ih šefovi diplomatije Srbije Nikola Selaković i Azerbejdžana Džejhun Bajramov, koji je inače predsedavajući ovog skupa i predsedavajaći pokretu Nesvrstani i zajedno sa Srbijom je domaćin jubilarnosg skupa.

Posle devet časova predsednik Srbije Aleksandar Vučić dočekao je šefove država i vlada. Trebalo bi da usledi plenarna sesija, odnosno svečana ceremonija otvaranja skupa na kojoj će se obratiti predsednik Srbije.

Ocenjuje se da je ovo najveći multilateralni skup u Evropi uprkos pandemiji korone.

Na dvodnevnom skupu, među nesvrstanima će se prvi put naći i Rusija koja je u julu ove godine stekla status posmatrača u Pokretu osnovanom u jeku Hladnog rata, kao protivteža suprotstavljenim blokovima pod vođstvom tadašnjeg SSSR i SAD.

Na prvoj konferenciji PNZ u Beogradu, u septembru 1961. godine, učestvovali su predstavnici 25 zemalja, a osnivači su bili premijer Indije Džavaharlal Nehru, egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, predsednik Indonezije Sukarno, predsednik Gane Kvame Nkrumah i jugoslovenski lider Josip Broz Tito.

Konferencije su održavane svake tri godine u zemlji koja predsedava. Jugoslavija je predsedavala Pokretom od 1961. do 1964. i drugi put pred sam raspad zemlje, od 1989. do 1992. godine, kada je suspendovana iz članstva zbog rata i dezintegracije države.

U septembru 1989. godine Beograd je bio domaćin Samita PNZ, a brojne svetske lidere ugostili su tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Janez Drnovšek i ministar spoljnih poslova Budimir Lončar.

Beograd se vratio među nesvrstane, u svojstvu posmatrača, posle demokratskih promena 2001. godine, nakon što je država primljena u UN pod nazivom SR Jugoslavija.

U septembru 2011. godine, Beograd je obeležio 50 godina od održavanja prvog Samita nesvrstanih velikom ministarskom konferencijom. Na skupu je učestvovalo oko 100 stranih delegacija sa oko 600 delegata kojima su domaćini bili tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Učešće na ovonedeljnom skupu, koji se održava pod strogim bezbednosnim i epidemiološkim merama, potvrdilo je više od 100 stranih delegacija, uključujući 40-ak ministara spoljnih poslova, rekao je šef srpske diplomatije Nikola Selaković.

Ganu predstavlja predsednik Nana Akufo-Ado, a Alžir premijer Ajmen Benabderahman, dok delegacije ostalih zemalja učesnica predvode ministri.

Najavljujući skup u Beogradu, Selaković je rekao da se Srbija, iako je njen strateški cilj članstvo u EU, ne odriče tradicionalnih prijatelja, navodeći da to “nisu samo Rusija i Kina, već i članice Pokreta nesvrstanih”.

Selaković je rekao da skup povodom 60. godišnjice osnivanja Pokreta nema primarno političku dimenziju, jer neće biti donete nikakve odluke, niti usvojene deklaracije, već da je to “način da svi pokažu da se sa velikom pažnjom i ponosom sećaju Beogradske konferencije 1961. godine”.

Sa 120 zemalja članica i 17 posmatrača, Pokret nesvrstanih zemalja je najbrojnija grupacija država posle Ujedinjenih nacija. Među posmatračima su sve bivše jugoslovenske republike, izuzev Slovenije i Severne Makedonije, kao i Argentina, Brazil, Kina, Ukrajina i Rusija.

(Beta, RTS)

1 KOMENTAR

  1. Шест деценија касније, скуп несврстаних земаља поново у Београду, али овај пут на погрешној адреси. Од предводника идеје политичке независности, Србија је данас поданик идеје политичког сврставања, на свом “безалтернативном” путу у ЕУ. Ово је стога, више скуп евоцирања успомена и емоција, него скуп у коме би Србија могла том чланству да понуди одговоре на проблеме несврстаних земаља у светлу глобализације, и осталих изазова. Уосталом, стубови несврстаног покрета данас су на другим меридијанима, без икакве шансе да се поново нађу у Београду.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime