Semafor koalicija: Svako će progutati poneku žabu

0
KAY NIETFELD / AFP / Profimedia

Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali kreću u konačne pregovore o sastavljanju nemačke Vlade čiji će kancelar biti Olaf Šolc. Rezultati preliminarnih razgovora pokazuju na kojim poljima je koja partija „odnele pobedu“, prenosi Dojče vele.

Predsedništvo Socijaldemokrata koje su dobile izbore krajem septembra već je dalo zeleno svetlo da se krene u koalicione pregovore. Sada se čeka odluka Zelenih i Liberala, ali nema nikakve sumnje da će i oni dati zeleno svetlo.

Posebno jer je sondiranje, to jest preliminarna faza razgovora, iznedrila papir na dvanaest stranica gde se jasno vidi da su tri stranke u glavnim tačkama sporenja već rešile da izađu u susret jedna drugoj. Neko je popustio na jednoj, drugi na drugoj temi.

Taj papir, koji je dostupan javnosti (možete ga preuzeti ispod teksta, na nemačkom), utanačen je u petak (15. oktobar) nakon čega su Olaf Šolc (SPD), Analena Berbok (Zeleni) i Kristijan Lindner (Liberali) bili puni hvale jedni za druge i, uopšte, poverenje u kojem razgovaraju.

Nema povećanja poreza, ali raste minimalna plata

U papiru koji bi trebalo da bude osnova daljih pregovora jasno se vidi da su Liberali izgurali svoje kad su u pitanju porezi i zaduživanje zemlje. Naime, neće biti povećanja poreza za imućnije niti uvođenja poreza na imovinu, kao što su tražili Zeleni i SPD.

Takođe, u Ustavu ostaje takozvana kočnica za dugove, pravilo koje kaže da Nemačka ne sme da troši više nego što budžetski prihoduje. Zeleni su bili za ukidanje te kočnice kako bi država mogla više da investira u digitalizaciju, infrastrukturu i zaštitu klime.

No Liberali su morali da se slože sa glavnim zahtevima Socijaldemokrata: da se minimalna cena rada znatno poveća na 12 evra bruto po satu (trenutno je 9,6), te da se garantuje stabilan nivo penzija tako da u proseku puna penzija ne sme biti manja od 48 odsto plate.

Takođe, po receptu SPD biće uređena socijalna pomoć mada nije sigurno da li to donosi više novca socijalno ugroženima i kako se tačno razlikuje od dosadašnjeg koncepta. Ali, to spada u brojne stvari koje treba još utanačiti.

Zelena klimatska politika

Što se tiče zaštite klime, tu se vidi rukopis Zelenih, čak su doslovno preuzeti pasusi iz njihovog partijskog programa. Navodi se namera da što pre, najbolje već 2030. godine, Nemačka više ne treba da koristi energiju uglja te da dva odsto teritorije treba opredeliti za vetroparkove. Najkasnije do 2035. neće više biti novih automobila na dizel i benzin.

Liberali su očito poentirali i kod ograničenja brzine, o čemu sporenja traju godinama – Nemačka će ostati jedna od retkih svetskih zemalja gde na delovima autoputeva nema ograničenja. SPD i Zeleni su hteli da uvedu ograničenje na 130 na sat, ovi potonji čak i ograničenje od 30 na sat svuda u gradovima.

Neke teme popisane su u papiru samo načelno i u vidu lepih želja. Recimo, najavljena je gradnja 400.000 stanova godišnje, od kojih bar četvrtina moraju biti socijalni stanovi. To je vid borbe protiv previsokih kirija, ali još nema reči o tome da li bi nešto gradila država ili će sve biti prepušteno privatnom sektoru. Takođe, odložena je odluka o tome da li treba zakonski ograničiti rast kirija, čemu se Liberali protive.

Pita se i partijsko članstvo

Ukratko se može reći da je svaka od tri stranke odbranila svoj domaći teren – Socijaldemokrate zarade, penzije i socijalna davanja, Zeleni klimu i zaštitu životne sredine, a Liberali stabilne finansije i manje poreze.

„Svako je progutao po nekoliko žaba“, rekla je reporterka radija Dojčlandfunk Katarina Hamberger u izveštaju nakon objavljivanja papira. Ona je pak ukazala da je možda i najveće pitanje kako će se finansirati povećani državni izdaci ako nema povećanja poreza niti zaduživanja.

Na to pitanje je proteklih dana pokušao da odgovori upravo Olaf Šolc. On je, znajući za jadac, usred pregovora otputovao u Sjedinjene Države da nastavi borbu za uvođenje globalne minimalne poreske stope od petnaest odsto koja bi Nemačkoj mogla da donese dodatne milijarde. Šolc namerava i da se oštrije bori protiv utaje poreza.

Ako se tri partije slože i sklope koalicioni ugovor, Zeleni će, kako su ranije odlučili, pitati svoje celokupno članstvo da se izjasni o učešću u Vladi. Moguće da će isto učiniti i Socijaldemokrate. Liberali bi o tome pitali delegate na partijskom kongresu.

Tako je gotovo izvesno da će Nemačka uskoro – možda kroz dva meseca detaljnih pregovora – dobiti semafor koaliciju, nazvanu po partijskim bojama tri stranke. To će definitivno biti kraj šesnaestogodišnje vladavine Demohrišćana u liku kancelarke Angele Merkel.