Iran i libanski pokret Hezbolah značajno su produbili svoju sajber saradnju od početka trenutnog rata na Bliskom istoku i vode zajedničku kampanju za hakovanje sigurnosnih kamera u Izraelu kako bi prikupili obaveštajne podatke u cilju vršenja atentata, izjavio je juče (u utorak) šef izraelske Nacionalne uprave za sajber bezbednost, piše Harec (Haaretz).
Na konferenciji za novinare, generalni direktor Josi Karadi opisao je kako su kamere postale alat u onome što je nazvao “kinetičko-sajber” osovinom, čiji je cilj “prevođenje obaveštajnih podataka prikupljenih u digitalnoj sferi u fizička dostignuća na bojnom polju”, uključujući povećanje preciznosti raketnih udara.
Sajber rat kao uvertira za fizičke napade
Karadi je rekao da Iran pokušava da preslika ranije izraelske operacije protiv iranskih lidera, vojnih komandanata, zvaničnika, pa čak i nuklearnih naučnika, koristeći svoje sajber sposobnosti ne samo za izazivanje digitalnih poremećaja, već i za prikupljanje informacija koje bi omogućile nanošenje fizičke štete.
Kampanja uključuje pokušaje poboljšanja preciznosti raketa, kao i targetiranje bezbednosnih zvaničnika, članova njihovih porodica, akademika i naučnika.
“Ne govorim o upadu u kompjuter, govorim o stvarnom uspehu u povređivanju ljudi”, rekao je Karadi.
Kako navodi, nijedan takav napad do danas nije uspeo zahvaljujući intenzivnim kontraobaveštajnim naporima izraelske obaveštajne službe Šin Bet.
Poslednjih godina, izraelska tajna služba Šin Bet razotkrila je slučajeve u kojima su planirani napadi na visoke zvaničnike, a koji su počeli digitalnom krađom identiteta koju su omogućili lokalno regrutovani agenti.
“Da su ovi napadi uspeli, svi bismo ovde razgovarali o imenima”, rekao je Karadi.
Kako piše Harec, Uprava za sajber bezbednost zabeležila je 61 pokušaj regrutacije i 25 operacija stranog uticaja od početka rata 28. februara, što je deo većeg talasa napada.
Jučerašnje obraćanje Karadija pružilo je najdetaljniji zvanični izveštaj o sajber dimenziji rata, za koju je generalni direktor rekao da sada obuhvata dve paralelne kampanje: jednu vođenu ratnim ciljevima Irana i drugi stalni talas sajber kriminala.
Sajber ofanziva Teherana
Od početka rata zabeleženo je približno 50 značajnih incidenata ometanja, što je nagli porast u odnosu na oko 20 slučajeva u drugoj polovini 2025. godine.
Prema Karadiju, reč je o stvarnim i ozbiljnim sajber napadima, od kojih su neke predvodili zvanični iranski državni hakeri protiv niza izraelskih kompanija.
U okviru ove kampanje, podaci približno 50 izraelskih organizacija su potpuno obrisani, pri čemu su u nekim slučajevima korišćene napredne tehnike brisanja dizajnirane da spreče bilo kakvu mogućnost oporavka podataka. Iran je usvojio prilagođene alate koji se obično povezuju sa kriminalnim organizacijama koje se bave ucenjivačkim softverom (ransomware).
Karadi je naglasio da se nijedna zemlja na svetu ne suočava sa sličnim obimom pretnji, sa više od 20 iranskih grupa za sajber napade koje angažuju stotine operativaca na nizu frontova. Takođe je izrazio zabrinutost zbog višegodišnjeg transfera sajber sposobnosti iz Rusije i Kine u Iran.
Šef Uprave za sajber bezbednost upozorio je da što se Iran više bori da postigne stvarne ratne dobitke, to će više tražiti digitalnu “sliku pobede”.
Napomenuo je da je nedostatak svesti među izraelskim kompanijama centralni problem, jer odsustvo ažuriranog softvera ili dvofaktorske autentifikacije može izložiti opasnosti desetine klijenata.
Takođe je naglasio potrebu za podizanjem svesti i povećanjem nadzora nad pružaocima usluga u oblasti web dizajna, inženjeringa i softvera, koji su postali redovne mete.
Likvidiran ključni operativac u Teheranu, ali napadi ne jenjavaju
Na samom početku rata američko-izraelski vazdušni udari pogodili su sajber i obaveštajno sedište iranske Revolucionarne garde u Teheranu.
Među poginulima je bio i Jahja Hoseini Pandžaki, zamenik šefa unutrašnje bezbednosti u iranskom ministarstvu obaveštajnih poslova, koga su “Iran International” i izraelski mediji ranije identifikovali kao nadzornika operacija protiv Izraela, uključujući jedinicu povezanu sa hakerskom grupom Handala, koju je američko Ministarstvo pravde prošle nedelje zvanično povezalo sa iranskim ministarstvom obaveštajnih poslova.
Karadi je opisao “koordinisanu kampanju” koja je integrisala sajber i kinetičke elemente na obe strane, i rekao da je saradnja sa Sjedinjenim Državama dala rezultate, ali je odbio da pruži detalje.
Takođe nije precizirao da li su izraelski obaveštajni podaci o sajber ciljevima uticali na odabir ciljeva za udare u stvarnosti. Na pitanje da li su izraelske operacije oslabile iranske sajber sposobnosti, Karadi je odgovorio da postoji i “veza i korelacija” između udara i tempa napada na Izrael.
Ali uticaj je ograničen. Dok uništavanje lansera projektila trajno eliminiše tu pretnju, udar na prostoriju za sajber operacije ima manji efekat ako osoblje preživi.
Kako su saobraćajne kamere postale ključno oružje u ratu Izraela i Irana
Internet povezanost Irana pala je na otprilike 4% normalnog saobraćaja u roku od nekoliko sati nakon udara 28. februara, što je gašenje za koje su neki analitičari očekivali da će osakatiti ofanzivni sajber kapacitet Teherana. Karadi je rekao da je stvarnost složenija.
Poremećaj snabdevanja internetom “ne zaustavlja nužno sajber napade”, rekao je Karadi, napominjući da su digitalni napadi nastavljeni uprkos mraku i vazdušnim udarima. Među tim napadima su i oni koji ciljaju izraelske kamere.
Uprava je uspela da spreči 50 velikih upada, iako je Karadi priznao iranske uspehe zbog loše bezbednosti operatera kamera.
Paralela je primetna: Izraelska vojska je, kako je tada objavio Fajnenšl Tajms (FT) i sama koristila hakovane saobraćajne kamere u Teheranu tokom operacije koja je za cilj imala lociranje ajatolaha Alija Hamneija pre njegovog ubistva 28. februara.
Više o tome pročitajte ovde.
Kamere su jedan element šireg iranskog napora koji se takođe oslanja na ciljani ”pfišing” (phishing) i ucenjivački softver (ransomware), koje Iran sve više koristi za targetiranje ljudi, rekao je Karadi, kao i za digitalne poremećaje i vršenje uticaja.
Karadi se osvrnuo na iranski sajber napad na medicinski centar Šamir u Izraelu tokom praznika Jom Kipur oktobra prošle godine i rekao da to ilustruje širu pretnju: tada, kao i sada, napadači su “pokušali da ubiju ljude”.
Uprava za sajber bezbednost potvrdila je uspešan iranski upad na početku rata, koji im je dao kontrolu nad sistemima prikaza na izraelskoj lakoj železnici.
Međutim, Karadi je naveo da je ovo možda uspeh za Izrael tvrdeći da, ukoliko je najveće dostignuće neprijatelja hakovanje table sa informacijama, a ne šteta na vodovodu ili struji, “to je ogroman uspeh za nas”.
Tagovi
