Piše Đuro Radosavović
Prošle su tri decenije od snimanja, a Šćepan Šćekić i dalje radi!
Jer kad se na TV-u pojavi Danilo Lazović u ulozi Šćepana Šćekića, tad sve stane. Toliko je magije unio u taj lik, toliko da je u najgore vrijeme odigrao najbolje. Nije to bio lak zadatak. Nije to samo test da se pogodi brdsko-planinski izgovor, akcenat i geg.
Šćepan Šćekić igrao je Crnogorca koji igra sam sebe. U tome je fora. Takvi Crnogorci stalno glume. Konstantno se prse. Šćepan Šćekić je sam po sebi gluma u glumi. Samozaljubljenost, jer Šćepan Škekić je svemoćni čovjek, ploditelj dominator, pun para i manira, hrabar, galantan, zgodan i ženskaroš sa pedigreom. Puca od predrasuda, toliko da postaje simpatičan u silnim stereotipima. Teatar na televiziji.
Ali kako to da je povratak Šćepana Šćekića moguć i 2025. godine, u ko zna kom po redu repriziranju serije „Srećni ljudi“? Prije svega, njegov lik nije glavni, on uskače po potrebi. Padobranac, on je poput lokuma uz kafu. On je začin, nešto kao Saul u seriji „Breaking Bad“. Šćepan Šćekić mogao je lako da se nastavi kao spin off, kao „Better call Saul“. Šteta je što nije. I to bi se gledalo, sigurno!
Način na koji govori Šćepan Šćekić jedno vrijeme bio je široko prihvaćen i korišćen. Svima je imponovalo da tako govore. Nadahnuto, s pauzama, dramatično, sporo a oštro. Danilo Lazović podigao je ljetvicu, sprdao se a da se ne sprda. On je izdigao govor, dao mu je pečat, zavrtio je do epa i nazad. Ušao je u svaku kuću i nikoga nije uvrijedio, a svima je sve rekao u lice, u brk. Nasmijao, oduševio i otišao.
Svi ti sakoi, blejzeri, bademantili, marame ispod okovratnika košulje, duža zalizana kosa, viski s ledom, pogled ispod naočara za sunce, konstantno šarmiranje žena i kad nema potrebe za šarmiranjem, hvalisanje imućstvom i ego do plafona, sve je to bio Šćepan Šćekić. Zato se i čini da on nije napravio pauzu, on je sve ove godine živio u raznim Šćepanima, od Budve, preko Cetinja, do Beča, Milana i Beograda. Sve Šćepan do Šćepana. Nije se slučajno tepalo čuvenom beogradskom klubu Mr. Stefan Braun, jer kad se nakrca zimi Crnogorcima, zvali su ga Šćepan Braun.
Šćepan Šćekić je postao stvaran. Ima Šćepana koliko hoćeš u parlamentu Crne Gore, ima Šćepana u baštama kafića na Vračaru, prse se i šetaju Galerijom i Ušćem, na splavovima na Novom Beogradu, ima Šćepana mnogo i u Vladi Crne Gore, da se ne lažemo!
Bilo je mnogo pokušaja u serijama da se imenom dočara crnogorstvo i izgradi lik. Radule, Mašan, Gorčilo, ali ništa se nije primilo. Šćepan Šćekić je kao brzalica, ne može da se izgovori bez greške tri puta zaredom, a da se ne sveže jezik u čvor. Ima nešto u tom teškom imenu i prezimenu, toliko jako da je postalo simbol.
CEO TEKST PRČITAJTE NA SAJTU VELIKE PRIČE
BONUS VIDEO:
