„Samo da ne budu ogromni računi“: Šta Beograđanima donosi naplata grejanja po potrošnji?

Naplata grejanja po utrošku u Beogradu je do sada bila mogućnost  -ali bliži se vreme kada će postati obaveza.

Izvršna direktorka Beogradskih elektrana Ivana Kalanja potvrdila je za RTS da se to javno preduzeće priprema za početak naplate grejanja po potrošnji, a neke zgrade već su dobile obaveštenja da će od 1. maja biti promenjen način obračuna naknade za isporučenu toplotnu energiju.

Kalanja je objasnila da će tokom ovogodišnje „prelazne“ grejne sezone stizati slični računi kao i do sada, međutim, zgradama koje prelaze na naplatu po potrošnji računi će izgledati drugačije.

„Od početka obračunskog ciklusa grejne sezone 2025/26 nastaviće se sa izdavanjem postoječih mesečnih računa po tarifi ‘zagrevana površina’ koja sadrži deo naknade za instalisanu snagu i deo naknade za toplotnu energiju.  Na poleđini računa objedinjene naplate, počev od novembra 2025. biće prikazano poređenje ukupnog zaduženja za toplotnu energiju počev od 1. maja ove godine i ukupno raspodeljene toplotne energije od oktobra 2025. za svaki predmetni prostor (stan)“, stoji u obaveštenju koje su dobile neke beogradske zgrade.

Ili, kako kaže Kalanja za RTS, „praktično celu ovu prvu prelaznu sezonu mi ćemo i dalje plaćati ravnomerno, ali istovremeno ćemo dobijati svakog meseca koliko smo stvarno potrošili kilovata“.

SKORO SVAKA PETA ZGRADA VEĆ PLAĆA PO POTROŠNJI

Pre dve godine je iznet podatak da 13 od ukupno 59 sistema daljinskog grejanja širom Srbije već naplaćuje po potrošnji, dok je u Beogradu oko 17 odsto stambenog fonda u tom sistemu.

To znači da naplata grejanja po potrošnji nije potpuna nepoznanica, ali nije ni rasprostranjena toliko da svima bude poznata.

„Najviše me brine da ne dobijemo ogromne račune na zimu, kada krene grejanje“, zajednički je strah stanara jedne od beogradskih zgrada koje su ovih dana dobile obaveštenje o prelasku na naplatu po utrošku.

Kakve račune dobijaju oni koji već plaćaju po tom sistemu?

Stanar u zgradi na Paliluli nam kaže da dok ne radi grejanje plaća oko 1.000 dinara fiksnu naknadu, da bi zimi račun otišao na oko sedam -osam hiljada dinara mesečno. Na teritoriji opštine Stara Pazova, za stan od 40 kvadrata plaća se 2.200 dinara kada nema grejanja, dok račun kad krene sezona poraste na pet do čak 11.300 dinara mesečno, u zavisnosti od potrošnje.

MOŽE LI DA SE UŠTEDI NA RAČUNU?

„Stanari koji su prešli na merenje po utrošku jednostavno nemaju iste račune leti i zimi, Leti plaćaju samo ‘fiksni’ deo a zimi ‘po potrošnji, pa im je onda, kako kažu, Infostan mnogo viši tokom grejne sezone'“, objašnjava Nenad Protović, profesionalni upravnik u nekoliko beogradskih zgrada.

Njegovo mišljenje je da su Beogradske elektrane postupale racionalno pri izboru zgrada za uključivanje u sistem „po potrošnji“, zato što su gledale da to budu oni objekti koji bi dobijali račune slične visine po oba sistema.

Naš sagovornik, međutim, smatra da je najveći nedostatak procesa prelaska na naplatu po potrošnji to što on nije doveden do kraja.

„Ovo je sada neki ‘mešoviti’ model, gde se utrošeno meri na nivou podstanice u zgradi, što je bolje nego ranije, ali stanari i dalje nemaju mogućnost da upravljaju svojom potrošnjom odnosno da ‘zavrnu ventile’ i uštede, jer će opet potrošnju plaćati prema kvadraturi stana a ne stvarnoj potrošnji“, objašnjava Protović.

Da bi moglo da se štedi na grejanju, kako naglašava, da se obezbede uslovi za merenje potrošnje na nivou stanova.

„Svi stanovi u zgradi odnosno stambenoj zajednici moraju u isto vreme da pređu u sistem naplate po potrošnji i da ugrade ventile i merače na svim radijatorima. To je trošak od nekoliko stotina evra, ali retko se dešava da se svi stanari dogovore, pogotovo ako se radi o soliterima gde ima i po stotinu stanova“, upozorava Protović.