Samit EU: Slon u sobi je Zapadni Balkan

0
EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Evropski parlament je na kraju pokušao da argumentima pomogne šefovima vlada Evropske unije. Objavio je istraživanje prema kojem 58 odsto građana EU podržava brži proces pristupanja novih zemalja-članica.

Iako će u fokusu samita Unije biti davanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji, pojedine zemlje-članice ističu da bi to moglo da potraje „15 do 20 godina“, kako je to nedavno objasnio i francuski ministar evropskih poslova Klemen Bone. Time bi predstojeći dogovor u Briselu u velikoj meri bio više simboličan čin.

„O nama se neće čuti mnogo“

Nedavno se nastala nova drama oko samita EU – Zapadni Balkan. Taj sastanak bi trebalo da se bavi perspektivama za zemlje, od kojih neke veće godinama sede na klupi za čekanje. Albanija i Severna Makedonija su već kandidati, ali je početak pregovora blokiran. Sa Srbijom i Crnom Gorom pregovori su počeli, ali praktično miruju. Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu ni blizu statusa kandidata.

U znak protesta zbog tog praktično zamrznutog procesa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak (22.6.) je saopštio da on i njegove kolege iz Albanije i Severne Makedonije žele da blokiraju samit. Na kraju je ipak postignut dogovor da bi bolje bilo učestvovati. Kritičari su se protivili toj strategiji, ocenivši da malo toga dobrog može da se očekuje ako kandidati već sada primenjuju takve blokade.

Albanski premijer Edi Rama je kasnije ipak putem Tvitera potvrdio učešće: „O nama se neće čuti mnogo, ali želimo da nas čuju kada je reč o ideji nove evropske političke zajednice, koju podržavamo, o Otvorenom Balkanu koji promoviše duh Evrope i o tome da smo taoci Bugarske, koja taj duh ga uništava.“

Rama pritom misli na problem oko početka pristupnih pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom. Ova druga zemlja ima status kandidata već sedamnaest godina i u njemu je takoreći zamrznuta. Ona je promenila ime da bi rešila problem prethodne blokade Grčke, da bi onda planove osujetila prethodna bugarska vlada zbog naizgled apsurdnih problema u vezi istorije i nacionalnog identiteta.

Nova vlada u Sofiji, pretežno proevreopska i progresivna, želela je da razveže čvor, ali i to je doprinelo raspadu koalicije premijera Kirila Petkova i dovelo do izglasavanja nepoverenja u parlamentu u Sofiji. Zbog te vrste zapetljanosti, pojedine starije zemlje-članice EU su do sada stalno usporavale proces priključenja – iako skeptici u Holandiji i Danskoj npr. sada eksplicitno podržavaju kandidaturu Ukrajine i Moldavije.

EU potrebno rešenje za Zapadni Balkan

Ipak, rešenja mora biti, kaže poslanica liberala u Evropskom parlamentu Sofi int Veld. „Razumem i delim frustraciju (balkanskih zemalja)“. Iako pozdravlja signal koji se šalje Ukrajini, ona smatra da zanemarivanje Zapadnog Balkana povećava rizik za EU. „U opasnosti smo da te ljude izgubimo. Već sada vidimo kako Rusija i Kina tamo prave uporište i utiču na srca i raspoloženje”. Brisel s posebnom zabrinutošću posmatra sve jači proruski kurs u Srbiji.

Liberali, kao i Zeleni u Evropskom parlamentu zato traže da se sa zemljama Zapadnog Balkana dogovori realan plan u predvidljivom vremenskom okviru. Ne možete od zemalja, bilo da je reč o Ukrajini ili Zapadnom Balkanu, tražiti da se reformišu, a da onda generaciju kasnije odlučujete u mogućem priključenju. Umesto toga, mora postojati integrisani plan, jer se problemi poput vladavine prava ili borbe protiv korupcije bolje mogu rešiti unutar EU, nego van nje, smatra Sofi int Veld.

U tome je ona bliska zahtevima Austrije, koja je postala glavni zagovornik zemalja Zapadnog Balkana. Ministar spoljnih poslova Austrije, Aleksander Šalenberg, poslao je non-pejper zemljama-članicama EU sa zahtevom da proces priključenja bude izmenjen. On smatra da bi trebalo da postoji „postepena integracija, bez promene samog procesa“. To znači da zemlje već treba tretirati kao članice EU u onim oblastima u kojima ispunjavaju kriterijume – recimo u energetskom sektoru, ali i u transportu ili nauci, predlaže Šalenberg. Za zemlje kandidate to bi bila neka vrsta „prodiranja“ u EU. Međutim sve zemlje-članice EU i dalje bi morale jednoglasno da odluče o napretku bilo kog kandidata, što bi brzo moglo da pomrsi planove.

Šefovi vlada EU saglasni su da ne bi trebalo biti ubrzanog procesa pridruživanja Ukrajine i Moldavije. Kako je Evropska komisija prošle sedmice navela u svojoj preporuci, proces se zasniva na daljim, ozbiljnim reformama, koje uključuju i mere za borbu protiv korupcije, jačanje vladavine prava i pravosuđa, kako bi se ukrajinske institucije podigle na nivo EU.

Diskusije o drugačijem vezivanju za EU

Ideja o alternativnom rešenju, koju je francuski predsednik Emanuel Makron ponovo izneo u maju, i dalje je predmet diskusija u EU. On je oživeo staru ideju da se istočnim susedima ponudi nešto što bi bilo manje od potpunog priključenja, a opet dovoljno atraktivno da ih čvrsto usidri na rubovima EU.

Ali takva politička unija ne može da zameni pravo članstvo, smatra Tinatin Ahvledijani iz Centra za evropske političke studije. Ona ne vidi da bi to moglo da bude privlačno zemljama koje već blisko sarađuju sa EU u okviru sporazuma o pridruživanju. „Ako nema jake političke volje, onde nema ni cilja“, kaže ekspertkinja za EU. Na kraju krajeva, takva ponuda je samo izraz „strateške nejasnoće“ i EU bi zapravo trebalo da se oslobodi toga.

„Evropskoj uniji je potrebno više jasnoće o tome šta želi da postigne u svom susedstvu, koliko daleko želi da se proširi i ko mogu da budu novi kandidati i članovi. Potrebno nam je dakle više jasnoće, a ne više konfuzije“, ističe politološkinja. Pa ipak, EU će na ovom samitu najpre ponuditi Ukrajini i Moldaviji političko zbližavanje. A važne odluke o tome kako i kada – opet će odložiti za neke buduće dane.