“Sada kada je okusila vlast, ne želi da je deli ni sa kim”: Kako je dobitnica Nobelove nagrade za mir počela da opravdava etničko čišćenje

Piše Hana Bič, The New York Times International Report

0
Izbeglice iz naroda Rohindža. Fotografija: Adam Din za Njujork tajms

Kada se do Aung San Su Ći, posle godina provedenih u kućnom pritvoru, napokon našla na slobodi, otišla je u kancelariju njene zabranjene političke stranke. Naoružana samo nizom međunarodnih nagrada koje je dobila, nosila je sveže cveće u kosi i obećala dve stvari: postaraće se da politički zatvorenici u Mjanmaru budu oslobođeni i staće na kraj etničkim zađevicama koje su pogranične predele ove zemlje držale u stanju neprekidnog rata.

Ni jedno ni drugo obećanje nije ispunjeno. Aung San Su Ći (75) postala je apologeta onih istih generala koji su nekada nju zatvorili. Ona čini sve da umanji njihovu ulogu u stravičnoj kampanji protiv muslimanske manjine Rohindža u svojoj zemlji. Njeni najžešći kritičari kažu da je, kao pripadnica etničke većine Bamar, propustila priliku da se bori za prava svih građana Mjanmara.

Ali čak i ako je uspela da prospe sav moralni autoritet koji je stekla dobijanjem Nobelove nagrade za mir, njena popularnost u zemlji ne jenjava. Prošlog meseca njena partija, Nacionalna liga za demokratiju, pobedila je na opštim izborima, obezbedivši joj još pet godina koje će provesti na vlasti, deleći moć sa armijom.

“Njen stil vladavine nije da se kreće ka demokratskom sistemu. Sve više klizimo ka diktaturi”, kaže do Tet Kin, bivša ugledna članica Nacionalne lige za demokratiju, koja je osnovala svoju stranku, ali nije uspela da uđe u parlament. “Ona uopšte ne sluša glas naroda.”

Uz Nelsona Mandelu i Vaclava Havela, Aung San Su Ći bila je simbol trijumfa demokratije nad diktaturom. No prošle godine, išla je u Međunarodni sud pravde u Hagu da brani armiju od navoda da su njeni pripadnici počinili genocid. Ona je priznala da se “ne može reći da nije bilo neprimerene sile” protiv Rohindži, ali je dodala da svaki navod o postojanju namere za genocid predstavlja “iskrivljavanje prave slike”. Tokom njene vladavine, umetnici i studenti su završavali iza rešetaka samo zato što su se usudili da kažu šta misle. Danas u Mjanmaru postoje 584 osobe koje su ili politički zatvorenici ili čekaju na suđenje pod raznim optužbama, pokazuju podaci jedne grupe za zaštitu ljudskih prava.

“Sada kada je okusila moć, ne želi da je deli ni sa kim”, kaže Seng Nu Pan, političar iz etničke grupa Kačin.

General Aung San, otac Aung San Su Ći, bio je heroj borbe za nezavisnost. Ubijen je kada su njoj bile samo dve godine. Nakon 28 godina provedenih u inostranstvu, vratila se 1988. u jeku protesta koji su zahtevali demokratiju u zemlji i nametnula se kao lider tog pokreta. Vojna hunta odredila joj je kućni pritvor 1989. Dve godine kasnije, dobila je Nobelovu nagradu za mir “za nenasilnu borbu za demokratiju i ljudska prava”.

General Aung San, otac Aung San Su Ći, bio je heroj borbe za nezavisnost. Ubijen je kada su njoj bile samo dve godine. Nakon 28 godina provedenih u inostranstvu, vratila se 1988. u jeku protesta koji su zahtevali demokratiju u zemlji i nametnula se kao lider tog pokreta. Vojna hunta odredila joj je kućni pritvor 1989. Dve godine kasnije, dobila je Nobelovu nagradu za mir “za nenasilnu borbu za demokratiju i ljudska prava”.

Tokom decenije i po u kućnom pritvoru, Aung San Su Ći meditirala je budistički. To joj je, pričala je, pomoglo da nadilazi zemaljske probleme. Nije mogla da bude sa dva sina dok su odrastali, nije mogla da isprati supruga, jednog britanskog profesora, kada je preminuo.

“Velika je ironija što je međunarodna zajednica koristila svoju slobodu da promoviše njenu, a ona koristi neke od potpuno istih pravnih mehanizama kao i armija da uguši slobodu govora, slobodu štampe, slobodu okupljanja”, naveo je Bil Ričardson, bivši američki ambasador u Ujedinjenim nacijama i njen bivši saveznik.

Otkako je stupila na vlast 2016, Aung San Su Ći je često hvalila vojsku, i odbacivala optužbe da je njihov cilj da zemlju oslobode od Rohindža muslimana. Godine 2017. skoro tri četvrtine od milion Rohindži pobeglo je u susedni Bangladeš. Mnogi koji su ostali smešteni su u logore. Nije im dozvoljeno da glasaju na izborima, a izjašnjavanje građana otkazano je i u nekim drugim zonama u kojima žive manjine, što znači da više od 2,5 miliona stanovnika koji nisu Bamari nije moglo da glasa.

Njene pristalice kažu da postoji jasan razlog što ona odbija da osudi vojsku i ne staje u zaštitu ranjivih zajednica Mjanmara: ukoliko bi to učinila, rizikovala bi povratak armije na vlast.

Ali nacionalno raspoloženje damara u duhu ksenofobije. “Mnogi na Zapadu su mislili da će do Aung San Su Ći biti nepopularna zbog udara na Bengalce”, kaže U Tu Cita, uticajni budistički sveštenik, sugerišući – netačno – da Rohindže potiču iz Bangladeša. “No ona je uradila pravu stvar.”

Posle izbora, Aung San Su Ći vreme provodi u svojoj vili u Nejpjidu, prestonici nalik na tvrđavu, koju su podigli generali. U Jangonu, bivšem glavnom gradu, nova generacija aktivista za ljudska prava strahuje od odmazde i hapšenja.

“Trenutno imamo skoro šest stotina političkih zatvorenika. I ja sam to bila, do pre svega nekoliko meseci”, kaže Ma Tinzat Šunlej Ji (28), koja je optužena za suprotstavljanje zakonu o mirnom okupljanju. “Ona jednostavno nije uradila dovoljno da stvori demokratske osnove za slobodu za sve građane.”

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 10. decembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs