Prošle godine umrlo je 136,622 osoba, što je 34 odsto više ljudi u poređenju sa desetogodišnjim prosekom pre pandemije (2010 – 2019), pokazuju konačni podaci o umrlima i živorođenima u 2021. koje je objavio Republički zavod za statistiku. Istovremeno, u ovom periodu od kovida 19 umrlo je 27,742, osoba što je tri puta više u odnosu na podatke koji su svakodnevno saopštavani.
Prema tim informacijama, koje se objavljuju na sajtu kovid.rs u 2021. od posledica zaražavanja novim virusom umrlo je skoro 9,500 osoba. Podaci RZS međutim demantuju ovu brojku i pokazuju da je novi virus prošle godine odneo grad veličine Bora.
Sa ovolikim brojem preminulih usled inficiranja SARS-CoV-2 virusom, kovid 19 bio je drugi najčešći uzrok smrti u Srbiji. Ispred su bile jedino kardiovaskularne bolesti zbog kojih je kao i svake godine ranije najviše ljudi izgubilo život, prenosi Danas.
Vitalni događaji
Svake godine krajem juna ili početkom jula Republički zavod za statistiku objavlje podatke o tačnom broju umrlih za prethodnu godinu, kao i informacije o uzroku smrti.
Ta publikacija nosi naziv “Vitalni događaji” i ona je prošle godine pokazala slične rezultate – videlo se i veliko povećanje smrtnosti u 2020, ali se videlo i da zvanične informacije o preminulima od kovida 19 ne odgovaraju istini.
Prema podacima sa sajta kovid19.rs tokom 2020. u Srbije je umrlo oko 3,500 osoba od nove bolesti. Na drugoj strani, Republički zavod za statistiku, uzimajući u obzir potvrde smrti na kojima je kovid naveden kao uzrok, pronašao je preko 10,000 preminulih od novog virusa, tačnije 10,356, odnosno skoro tri puta više.
Ove godine situacija je identična.
Tako je razlika između podataka koje saopštavaju svakodnevno zvanične institucije i onih do koji je došao RZS višestruka.
Da će broj preminulih od kovida 19 biti mnogo veći od zvaničnog ranije je predvideo i demograf Ivana Marinkovića, naučni saradnik Instituta društvenih nauka.
On je pre nekoliko meseci u razgovoru za Danas skrenuo pažnju i na još jednu činjenicu.
U Srbiji je u 2021. umrlo preko 30,000 osoba više u poređenju sa periodom pre pandemije, što predstavlja takozvani višak smrtnosti (veći broj ljudi koji su umrli u odnosu na onaj koji bi se očekivao da je situacija redovna).
Pri tome umrli od kovida čine preko dve trećine viška smrtnosti.
Kada se najviše umiralo?
Prošla godina sa preko 130,000 preminulih bila je najsmrtonosnija od Drugog svetskog rata, što su u prethodnom periodu isticali mnogi demografi.
Meseci u kojima je najveći broj osoba izgubio život bili su meseci kada je situacija sa pandemijom bila najteža.
Najsmrtonosniji mesec bio novembar, kada je prema preliminarnim podacima preminulo preko 15.000 osoba, što je bilo skoro 40 odsto više nego u istom periodu prošle godine, i čak 90 odsto više nego tokom prepandemijske 2019. godine.
Pored novembra, meseci tokom kojih je najviše ljudi izgubilo život, bili su oktobar (14.666 preminulih) i decembar (12.409).
Decembar je inače jedan od retkih kada je u 2021. bilo manje umrlih nego u istom periodu godinu dana ranije.
Razlog za to je taj što je decembar 2020. sa preko 17.000 umrlih bio najsmrtonosniji mesec od početka pandemije. Ipak, ako se prošli mesec uporedi sa 2019, opet se vidi povećanje broja preminulih i to od 40 odsto.
Tagovi
