Konstitutivni stubovi ruske imperije, bilo da je ona carska, komunistička ili aktuelna sa pečatom Vladimira Putina, jesu aneksionizam i širenje sfere interesa i uticaja. Geografska konfiguracija, u odsustvu fizičkih prepreka (planinskih venaca, okeana i mora, pustinja) uticala je da svi vladari u Moskvi i Sankt Peterburgu pribegavaju za prostorom kao odbrambenim štitom, odnosno da im prostranstva daju vreme za konsolidaciju i odgovor na invazije, Napoleonova Francuska i Hitlerova Nemačka nešto znaju o tome. Zbignjev Bžežinski je smatrao da Rusija bez Ukrajine nije imperija. Savetnik američkog predsednika Džimija Kartera bio je delimično u pravu: Rusija bez Ukrajine u svojoj interesnoj sferi nije evropska imperija, ali ostaje imperija.
Ruska vekovna teritorijalna bulimija u Sibiru i kolonijalna politika u centralnoj Aziji i istočnoj Evropi dovele su do toga da se sredinom 19. veka carska Rusija prostire na tri kontinenta, od Poljske do Aljaske, i od Arktika do Hindukuša. Boljševička Rusija je morala u prvom momentu da se odrekne Poljske, pribaltičkih republika, Finske, ali daleko od toga da je odustala od carske megalomanije, anektiranja novih teritorija i gledanja na komšijske države kao sferu ruskog uticaja.
Rusi žele da njihova zemlja ostane imperija, barem velika većina dok samo mali deo vidi Rusiju kao naciju. Drugi je par rukavica da li je svi vide kao Putin „antizapadnu“ ili samo jasno različitu od Zapada, kao panslavističku ili kao lučonošu pravoslavlja ili tradicionalnih vrednosti, ma šta to značilo. Čak i Aleksej Navaljni, najpoznatiji ruski opozicionar i protivnik Vladimira Putina, u svojim izjavama i nastupima ima imperijalne obrise, pogotovo kada se radi direktno ili indirektno o pripadnicima drugih naroda. Imperija ne znači samo teritorijalnu dominaciju već i nametanje narativa imperijalne nacije drugim etničkim grupama.
***
CEO TEKST ČITAJTE U novom broju NEDELJNIKA, koji je na svim kioscima od četvrtka, 19. januara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
