Rusija pojačala represiju nad neistomišljenicima: Do osam godina zatvora za one koji sarađuju sa međunarodnim organizacijama

0
EPA-EFE/ANDREY GORSHKOV / SPUTNIK

Ruski parlament podržao je juče zakon koji predviđa kazne do osam godina zatvora za one za koje se utvrdi da tajno sarađuju sa međunarodnim organizacijama, što je deo paketa novih „zločina protiv državne bezbednosti”.

Rusija je već označila protivnike predsednika Vladimira Putina kao „ekstremiste“, zatvorila njihove organizacije i poslala njihove lidere u zatvor. Mnogi disidenti su pobegli u izgnanstvo tokom obračuna, koji se intenzivirao u poslednje dve godine. Najistaknutija ruska grupa za ljudska prava, Memorijal, zatvorena je ove godine jer se nije pravilno registrovala kao strani agent, prenosi Danas.

Otkako je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru, Rusija je dodatno suzbila kritičke glasove, uključujući izricanje zatvorskih kazni do 15 godina zbog izveštaja koji se razlikuju od zvaničnih izveštaja o njenoj „specijalnoj vojnoj operaciji“. Od tada su praktično svi nezavisni mediji zatvoreni.

Paket izmena krivičnog zakona, koji je juče prošao u drugom od tri čitanja u donjem domu parlamenta, Državnoj dumi, predviđao bi kaznu do osam godina za „poverljivu saradnju” sa stranim organizacijama ili deljenje informacija koje bi mogle biti upotrebljen protiv Rusije, preneo je Rojters. Njime se uvodi maksimalna kazna od četiri godine za „ponovljeno javno isticanje simbola nacizma i ekstremističkih organizacija“. Rusi koji učestvuju u vojnoj akciji „protiv interesa Ruske Federacije“ mogli bi da budu osuđeni na do 20 godina zatvora.

Poslednjih godina Rusija je takođe označila kao „ekstremističku“ Fondaciju za borbu protiv korupcije, najistaknutijeg Putinovog protivnika Alekseja Navaljnog. Druge zabranjene organizacije označene kao ekstremističke uključuju Jehovine svedoke, kao i grupe povezane sa krimskim Tatarima koje se protive ruskoj aneksiji poluostrva.

Navaljni, koji je preživeo pokušaj trovanja 2020. i nalazi se u pritvoru od januara 2021. godine, prebačen je u junu u zatvor maksimalne bezbednosti poznat po svojoj brutalnosti. Bio je zatvoren iza šest metara visoke ograde, sa osuđenim ubicama. Prošle nedelje je opisao svoj dnevni raspored rekavši da sedam sati sedi za šivaćom mašinom, na stolici nižoj od kolena.

Njegov bliski saradnik Leonid Volkov kaže da je cilj ruskih vlasti da ga izoluju i fizički osakate.

„To je veoma ozbiljno i veoma opasno“, napisao je on, iako je Navaljni na duhovit način opisao svoju situaciju.

„Živim kao Putin. Imam zvučnik u kasarni koji pušta pesme poput „Slava FSB-u“, a mislim da to radi i Putin“, napisao je Navaljni u poruci na društvenim mrežama koju su objavili njegovi advokati.

Britanski „Ekonomist” piše da FSB kontroliše sudove i tužilaštvo i da podržava rat u Ukrajini čisteći „ekstremiste” i „izdajnike”. FSB je 30. juna uhapsio Dmitrija Kolkera, doktora fizike i matematike sa Novosibirskog državnog univerziteta, pod optužbom da je odavao tajne Kini. Kolker, koji je imao neizlečivu bolest, držao je predavanja kineskim studentima. Agenti su ga odveli iz bolničkog kreveta u Sibiru u zatvor u Moskvi, gde je umro nekoliko dana kasnije. FSB je 2. jula uhapsio njegovog kolegu Anatolija Maslova, glavnog naučnika Instituta za teorijsku i primenjenu mehaniku u Novosibirsku, po sličnim optužbama.

„Cilj je da se pokaže da je Rusija okružena neprijateljima“, rekao je Ivan Pavlov, ruski advokat za ljudska prava koji je vodio nekoliko slučajeva protiv FSB-a, komentarišući dramatično povećanje procesuiranja za veleizdaju i ekstremizam od kada je Rusija prvi put izvršila invaziju na Ukrajinu. 2014. godine.

„Ekonomist” navodi da se definicije izdaje i ekstremizma stalno šire. Novinar koji prikuplja informacije iz otvorenog izvora koje bi mogle koristiti stranoj sili može biti optužen za izdaju.

Sa stopom oslobađajućih presuda manjom od 0,5 odsto u Rusiji, najbolje što advokati mogu da urade jeste da pruže „palijativnu“ uslugu, kaže Pavlov. „Možemo da držimo optuženog za ruku kada se izriče presuda. Mogu da razgovaraju i sa medijima, ali to je rizično. FSB je pretnjama i zabranama proterao Pavlova i njegov tim koji je branio Navaljnog iz zemlje, a status advokata mu je trenutno suspendovan.

„Bila je jasna politika da se proteraju svi koji su dali nezavisne informacije iz zemlje“, rekao je Pavlov, koji trenutno živi u Tbilisiju u Gruziji. Dmitrij Talantov, advokat koji je vodio slučajeve Pavlova, uhapšen je zbog kritikovanja rata u Ukrajini. Ilja Jašin, jedan od retkih opozicionih političara koji su još uvek u Rusiji, istog dana je osuđen na 15 dana zatvora. Jašin je pred sudom svoje hapšenje opisao kao „uporni poziv na emigraciju“.

Nema nedodirljivih

Čak i oni koji se ne suprotstave Kremlju na eksplicitan način mogu završiti u zatvoru.

Ruska akademska i ekonomska elita šokirana je 30. juna hapšenjem Vladimira Maua, ekonomiste koji je vodio Rusku predsedničku akademiju za nacionalnu privredu i javnu upravu, koja obučava buduće državne službenike. Mao je savetovao vladu o ekonomiji i pokazao političku lojalnost potpisivanjem pisma podrške Putinovoj „specijalnoj vojnoj operaciji“.

Mau (62) je ekonomski liberal sa bliskim vezama sa glavnim kreatorima politike i član upravnog odbora ruskog energetskog giganta Gasproma.

Opozicija je kritikovala ovaj slučaj kao najnoviju epizodu u dugotrajnoj kampanji Kremlja za vršenje kontrole nad sferom obrazovanja u Rusiji i gušenje akademske slobode.

Rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je optužen za proneveru sredstava instituta na kome je rektor, u okviru većeg slučaja u koji je uključen još jedan vrhunski akademik i bivši zamenik ministra prosvete.

Međutim, veruje se da je njegovo hapšenje deo šire čistke na univerzitetima i signal tehnokratskoj eliti da danas u Rusiji nema nedodirljivih.

Pripadnici elite iz nekog razloga veruju da su nedodirljivi, ali nikada nisu, rekao je Pavlov.