Rusija i Ukrajina: “Naš je zadatak da sprečimo rat u Evropi” – Šolc će pokušati da smiri tenzije, iz Britanije stižu poređenja sa krizom uoči Drugog svetskog rata

0
EPA-EFE/PETER KLAUNZER

Nemački kancelar Olaf Šolc putuje u Ukrajinu i Rusiju početkom iduće nedelje u nastojanju da smiri rastuće tenzije.

Zapadni obaveštajni zvaničnici upozoravaju da se bliži ruska invazija na Ukrajinu, a nemačka se pridružila zemljama koje su pozvale svoje državljane da napuste tu zemlju što je pre moguće.

Uoči svoje prve posete u svojstvu kancelara Kijevu u ponedeljak i Moskvi u utorak na sastanke sa predsednicima Ukrajine i Rusije, Šolc je obnovio svoje upozorenje Rusiji kao i zalaganje za nastavak diplomatskih napora u raznim oblicima.

“Naš je zadatak da sprečimo rat u Evropi, da pošaljemo jasnu poruku Rusiji da bi svaka vojna agresija imala posledice koje bi bile vrlo velike za Rusiju i da smo ujedinjeni sa našim saveznicima”, rekao je Šolc u gornjem domu nemačkog parlamenta u petak.

“Ali istovremeno to takodje uključuje iskorišćavanje svih šansi za razgovore i dalji razvoj”, rekao je Šolc.

Šolc je ranije rekao da će Moskva snositi “teške posledice” ukoliko napadne Ukrajinu, ali nije precizirao tačno kakve.

Rusija je koncentrisala više od 100.000 vojnika blizu ukrajinske granice i počela niz vojnih vežbi u tom regionu, ali tvrdi da ne planira da izvrši invaziju na tu zemlju.

Moskva traži garancije od Zapada da NATO neće dozvoliti Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim republikama da mu se pridruže kao članovi i da Alijansa prestane sa slanjem oružja Ukrajini i povuče svoje snage iz istočne Evrope. SAD i NATO odbacuju te zahteve. 

Bajden i Putin

Iz Bele kuće su juče poručili da je američki predsednik Džozef Bajden upozorio ruskog kolegu Vladimira Putina na “teške i brze posledice” sa kojima će se Moskva suočiti ako bude napala Ukrajinu.

Neimenovani američki zvaničnik izjavio je da je razgovor bio “profesionalan i bogat” ali nije doveo do “suštinskih promena u dinamici” rešavanja krize. Bajden je ponovio da bi invazija “prouzrokovala značajne ljudske patnje i oslabila poziciju Rusije”, navela je Bela kuća i dodala da su SAD i dalje za pronalazak diplomatskog rešenja.

Kremlj je, sa druge strane, osudio američku “histeriju” oko Ukrajine posle razgovora ruskog predsednika Putina i Bajdena, precizirajući da su njih dvojica odlučili da “nastave kontakte”.

“Histerija je dostigla vrhunac”, izjavio je novinarima Putinov diplomatski savetnik Jurij Ušakov ali je dodao da su se “predsednici složili da nastave kontakte na svim nivoima”. Putin je pre razgovora sa Bajdenom, razgovarao sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom. Ruski predsednik je u tom telefonskom razgovoru ocenio optužbe protiv Rusije o neposrednoj invaziji na Ukrajinu kao “provokativne spekulacije”.

Britanski ministar uporedio situaciju sa Sudetima

 Britanski ministar odbrane Ben Volas (Wallace) ocenio je povodom ukrajinske krize da se oseća “miris Minhena u vazduhu”, u osvrtu na sporazum iz 1938. sa nacističkom Nemačkom koji nije mogao da spreči Drugi svetski rat.

Rusija može da krene u ofanzivu u svakom trenutku, sa oko 130.000 svojih trupa pozicioniranih duž ukrajinske granice, ocenio je u intervjuu za Sandej tajms (Sunday Times) britanski ministar koji je u petak bio u Moskvi da se zalaže za smirivanje napetosti.

“Moše da se desi da on (ruski predsednik Vladimir Putin) jednostavno opozove svoje tenkove i svi se mi vratimo kući, ali oseća se miris Minhena u vazduhu koji dolazi od nekih Zapadnjaka, rekao je Volas.

Sporazum iz Minhena koji je dozvolio nemačku aneksiju Sudeta, teritorije istočno od Nemačke u bivšoj Čehoslovačkoj, ostao je u istoriji kao simbol diplomatske kapitulacije evropskih demokratija naspram nacističke Nemačke, godinu dana pre početka rata.

Britanski ministar zadužen za Severnu Irsku Brendon Luis objasnio je da je njegov kolega Ben Volas poredio diplomatske pokušaje uoči Drugog svetskog rata sa sadašnjim diplomatskim pokušajima oko Ukrajine.

Pre Drugog svetskog rata “bilo je puno diplomatskih napora, i ljudi su mislili da su ostvarili napredak ali to nije bio slučaj”, rekao je Luis danas za Skaj njus (SkyNews).

Velika Britanija se nada “diplomatskom rešenju”, ali “nešto mnogo tragičnije bi moglo da se dogodi”, rekao je on.

Povlačenje za povlačenjem…

Američke vlasti naložile su povlačenje iz Ukrajine 160 vojnika koji su obučavali tamošnje snage, izjavio je danas portparol Pentagona Džon Kirbi i dodao da će ti vojnici biti prebačeni negde drugde u Evropi.

“To premeštanje vojnika ne menja našu odlučnost da podržimo ukrajinske snage”, dodao je portparol američkog Ministarstva odbrane. Američki vojnici od 2015. godine obučavaju ukrajinsku vojsku zajedno sa vojnicima iz drugih zemalja NATO-a, medju kojima su Kanada i Nemačka.

 Kanadske vlasti saopštile su da će privremeno zatvoriti svoju ambasadu u Kijevu i premestiti je u privremenu kancelariju u Lavov na zapadu Ukrajine “zbog pogoršanja situacije razmeštanja ruskih vojnika na granici”.

“Nastavićemo aktivnosti u ambasadi u Kijevu čim nam bezbednosna situacija u Ukrajini bude omogućila da garantujemo odgovarajuće usluge i adekvatnu bezbednost za naše osoblje”, navelo je kanadsko ministarstvo spolnih poslova.

Dodaje se da bi Kanadjani trebalo i dalje da izbegavaju putovanja u Ukrajinu.

Vašington, koji je u subotu naredio odlazak većine osoblja svoje ambasade u Kijevu, takodje je prebacio zaposlene odgovorne za osnovne usluge u Lavov, oko 70 kilometara od granice sa Poljskom.