Romčević o spomeniku Stefanu Nemanji: “Ne vidim kako Kolos iz Rodosa ispred Železničke stanice nije kič”

5
Foto: Printscreen Nova S

Nebojša Romčević, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, kaže da je odluka da pozorišta od ponedeljka budu otvorena, uz određene mere, krajnje neodgovorna i demagoška, i da se nije razmišljalo o glumcima. 

Jedno je bioskop, jedno je koncertna sala, jedno pozorište – u bioskopu su ugroženi samo postioci, a u pozorištima su, pre svega, ugroženi glumci, naveo je Romčević u Novom danu na TV N1.

“Ako pogledate pozorišta gde imate operu i mjuzikl, gde imate preko stotinu izvođača, gde imate hor, gde svi po prirodi posla  glasno govore i viču, gde imate orkestar… Mislim da je ova odluka demagoške prirode, da nije dovoljno promišljena i da je priča o zaštiti publike promašila priču o zaštiti izvođača… Da bi se desilo umetničko delo mora da postoji još nekoliko preduslova osim sigurne distance između gledalaca u publici. Mislim da je ovo reda radi, ritualno žrtvovanje glumaca i izvođača u pozorištu, zarad ostvarivanja demagoških ciljeva”, naveo je Romčević.

Niti će iko pohrliti sada u pozorište, i ti koji pohrle, kada bi im se objasnilo da ti ljudi tamo iza scene dišu jedno za drugim, da su ti zatvoreni sistemi klimatizacije, gde jedan te isti vazduh kruži, da ti sistemi nisu čišćeni decenijama, i da su leglo zaraze, možda bi rekli  – pa dobro, gledaćemo pozorište nekom drugom prilikom, navodi Romčević.

I na otvorenom nije pametno, kaže, postavljati predstave sa većim brojem učesnika.

“Jedna je stvar proglasiti to da je kod nas situacija normalna, što se čini iz dana u dan po različitim pitanjima, a druga je doći do normalne situacije. Veliki sam protivnik, mislim da je to krajnje neodgovorno. A opet iza svega toga možda i stoji nekakva priča da je dobro držati broj zaraženih na 150 i više, iz političkih razloga”, kaže Romčević.

Na pitanje da li se Ministarstvo kulture dovoljno bavilo svojim poslom u vreme koronavirusa, Romčević kaže da imamo puno ministarstava koja “ne služe ničemu, služe kao PR službe” koje saopštavaju odluke koje se donose na nekom drugom mestu.

“Ne bih Ministarstvo (kulture) tu proglasio odgovornim, jer bi morali mnoga druga ministarstva da proglasimo odgovornijim za mnoge druge stvari”, kaže on.

Mišljenja je da je na nivou gradskih vlasti donesena ova odluka po paroli “dobijaju plate, neka rade”, a to je, kako ocenjuje, kao da vas neko plaća da budete samoubica u pokušaju.

Romčević kaže da nije dobar trenutak. Ističe da smo se jedva izvukli iz prošlog pika sa 350 zaraženih i da je to popuštanje mera mnogo racionalnije trebalo odraditi.

Briga o svim građanima, pa i o samostalnim umetnicima, je ono zbog čega ova država valjda postoji, samostalci treba da budu pomognuti, od strane pozorišta, kaže on.

“Nisu to velike sume, nije to veliki broj ljudi, ističe. Kultura mora da se neguje i radnici u kulturi moraju da prežive i kada ne mogu da se bave kulturnom delatnošću”, dodao je Romčević.

Govoreći o spomeniku Stefanu Nemanji, kaže da ne vidi kako “Kolos iz Rodosa ispred Železničke stanice nije kič”.

“Provincijalni, prigradski um koji vlada Srbijim smatra da je veliko  – dobro, što veće – to smo odali veću poštu, što više kamena i gvožđa uđe, to je značajnije…”, kaže Romčević.

Navodi da se danas takve stvari ne prave, da nema spomenika koji se prave da budu veći od zgrada.

Kaže da u poslednjih osam godina postoji “neprekidna vašarska estetika i jedno nepismeno baratanje i zastrašujuća činjenica da vam ne treba znanje i ukus da biste ispunjavali svoje fantazmogorije i halucinacije”.

Upitan o odluci Grada da se prodaju Centar Sava i deo Beograđanke, Romčević kaže da je razumljivo i nesumnjivo da se  Beograd menja, ali da se ne menja u boljem pravcu.

“I to što lice Beograda sve više liči na Džokerovo lice, je na izvestan način logična posledica i kontinuitet jedne neprekinute gluposti. Ali značajno je primetiti da niko neće da kupi Sava centar, ili kongresni centar koji je deo neke šire slike turističke ponude… U perspektivi niko ne vidi tu granu kao nešto što se razvija. To je jedan ogroman simbolički vrlo značajan prostor, prostor sa ozbiljnom istorijom, ali čini mi se da će gradske vlasti na kraju morati same da se brinu o nečemu, a ne samo da rasprodaju kao inače. Ne bi me u krajnjoj liniji čudilo da neko kupi i sruši Sava centar pa napravi ‘Beograd s druge strane vode’ ili tako nešto. Jer ništa što nije profitno, i to na onaj brutalan način, nije privlačno ljudima koji u zemlji imaju pare, a kod nas pare nemaju oni najbolji, nego neki drugi”, naglasio je.

Pitanje je, kaže, šta s njim i navodi da će verovatno jednog dana otići u bescenje jer Grad Beograd neće umeti da smisli šta s njim da radi, iako su plaćene da smisle šta s tim.

“Pa će verovatno neka bratija da se skupi ili neka svojta, pa će to da razdeli u nekakve šoping molove… Šoping molova i kockarnica, toga nam večito fali”, rekao je Romčević.

Govoreći o najavi predsednika Aleksandra Vučića da će dogodine početi da se gradi nacionalni stadion, kaže, ironično, da je to jedna od apsolutno neophodnih stvari.

“Tu se vlast oseća kao kod kuće – na ‘severu’, na ‘jugu’ – taj rečnik, taj pogled na svet, to vam je kao da gradite jedan veliki kulturni  centar. Tu nisu važni igrači, tu je važna estetika fudbalskih navijača i svega onoga što je izrodilo vlast. Ne može se napraviti neka velika razlika između ponašanja u skupštini ili na “severu” ili “jugu”, isti “gde si, brate, šta ćemo da radimo” fazon”, kaže on.

Navodi da je od početka delovalo da se neko zafrkava, kad je u pitanju stadion, i da se čeka kulminacija vica, međutim…

“Šta će se na tom stadionu događati, to je pitanje na koje bi predsednik valjalo da odgovori, pošto reprezentacija Srbije igra jednom u šest meseci. Čemu će služiti”, pita Romčević.

5 KOMENTARA

  1. Covek u pravu cak sta vise u pravu narocito sto se spomenika tice i inih stvari, sto vece to bolje, rekoh mnogo puta, velicina spomenika nije velicina coveka, covek sto je za zivota ucinio cini coveka velikim a spomenik je podsecanje na velicinu tog coveka a ne velicina spomenika.
    Nacionalni stadion je bacanje para, narocito izjava da je to dobro zbog ljubitelja sporta i ljudi koji ce uzivati na tako velelepnom stadionu, pa iskreno mnogo puta procitah da ljubutelji sporta ne mogu na utakmice zbog takozvanih navijaca, bolje pare iskoristiti za pametnije stvari, mislim ako neko zna sta je pametnije.
    Sto se pozorista tice slozio bih se da jos nije vreme, pametnome dosta.
    Ziveli

  2. Apsolutno je u pravi sto se tiče stadiona, ali sto se tiče pozorista, po njemu bi trebala da cekaju dok ne ozdravi zadnji oboleli od kovida. Da li je to moguće?

    • Profesor????jer kako možete biti profesor, intelektualac… kad umetnost nema puno veze sa materijom, msl. ako razumete.
      Pa kakva je trenutna situacija u Srbiji gledajući sa duhovne strane, spomenik je mali a pitanje je da li bi ljudi progledala i da je veći. Zaslepljenost nebitnim stvarima je toliko velika da je svaki komentar suvišan, pogotovo sa poređenjem sa Kolosom, gvožđem… Naučite prvo koga predstavlja spomenik i šta znači za Srbe, vi ste verovatno neki drugi.

Comments are closed.