Mon Đuraj je personifikacija slike koju srpska zvanična politika godinama pokušava da predstavi – čovek koji je otišao sa Kosova, u drugi kraj svoje zemlje, gde ima bolje uslove za život.
I umesto da njegovu sliku drže kao političku razglednicu u pregovorima sa Prištinom, moraće da se zadovolji time što mu nije razbijeno staklo na pekari, jer „i Srbe napadaju na Kosovu“…
Pošto je Srbiju stavio ispred svoje porodice kako bi ukazao poštovanje, poručili su mu da to nije dovoljno poštovanja.
Ili je sve ovo bila pokazna vežba da je razgraničenje sa Albancima moguće. Makar sa jednim Albancem. I makar to bilo u Borči…
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 9. MAJA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET
Tagovi
Penzioner
Sada treba da dozvolimo da se svi siptati presele u uzu Srbiju, jer su im tu bolji uslovi za zivot. Kad se nagomilaju proglase nezavisnost i ode nam i ostatak teritorije u veliku albaniju! Da nisu otimali teritoriju imali bi drugi tretman, ovako svako svome!!!