Pamtim ga s početka osamdesetih kao čoveka koji je organizovao veliku dvodnevnu feštu novog talasa na stadionu Tašmajdan sa tada svim bitnim bendovima. Nekoliko godina kasnije bio je urednik i osnivač omladinske redakcije Studija B iz koje će kasnije nastati velika imena budućeg radija B92.
Tvoja knjiga Hronika sumnje nije jugonostalgija ali nezavisno od literature i od te knjige, kako si ti dočekao devedesete, posle tih zanimljivih osamdesetih, koncerata koje si organizovao, novinarstva, putovanja? Kako si doživeo raspad zemlje i da se pojavio svet koji nije ni bit poezija, ni novi talas, ni zen… nešto sve nasuprot tebi je izronilo.
Teško mi je palo to razbijanje sveta, neću reći iluzija. Jer ja jesam u taj dotadašnji romantičarski svet verovao, pa makar i naivno. Ratovi su nas potpuno pokvarili, sve na prostoru bivše domovine: promenio nam se DNK. Postali smo lošiji, jadniji, mnogi i zli. Uostalom, nije to bilo pitanje mog pogleda na svet već je svet takav postao. Sa ove distance upravo, zaključujem da je u nekoliko decenija tzv. običnog, građanskog, života u onoj Jugoslaviji (bez visokoparne politike) bilo moguće ostvariti i, nazovimo to – jugoslovenski san. On je zapravo bio egal sa američkim snom. Šta hoću da kažem: ako je Amerika lagala, lagali smo i mi.
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 7. aprila
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
