Rat u Ukrajini: “Nemačka na prekretnici”

0
EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Ponekad se velike promene vide u malim stvarima. Na primer, u jednom snimku od 30 sekundi objavljenom početkom avgusta na Jutjubu: to je prvi promotivni video Bundesvera u poslednjih pet godina. U prvih 17 sekundi vide se vojnici u uniformi u svakodnevnim situacijama: kako se igraju sa svojom decom, kupuju novine na kiosku, šetaju gradom… Tek u poslednjih 13 sekundi istaknut je akcioni aspekt života vojnika i to u top-gan stilu, sa slikama borbenih aviona u vratolomnim manevrima, ratnih brodova na otvorenom moru, vojnika koji se pomoću sajli spuštaju iz helikoptera. A sve pod pod motom: „Mi štitimo Nemačku“.

Dva svetska rata i dve diktature u 20. veku prouzrokovale su u Nemačkoj rast dubokog nepoverenja prema svemu što ima veze sa vojskom. Uniforme nikada u SR Nemačkoj nisu bile deo uličnih scena i zato se to što se uniformisani vojnici prikazuju kao sasvim normalna pojava može čitati kao znak tektonskih promena, kao rezultat ukrajinskog rata. Nemačka sklapa mir sa svojom vojskom – i sprema se za buduće sukobe.

„Prekretnica“ i velika obećanja

Kancelar Olaf Šolc pripremio je teren za to tri dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. On je 27. februara u veoma pomno praćenom govoru ne samo konstatovao da se radi o „prekretnici“, već je povukao i poteze: Bundesveru, koji je decenijama bio zapostavljen, ponovo bi trebalo posvetiti pažnju. Osnovan je specijalni fond od 100 milijardi evra za finansiranje hitnih nabavki. Takođe, ubuduće će se trajno držati cilja koji NATO ima još od 2014. godine (kao reakcija na rusku aneksiju Krima!), da se najmanje dva odsto BDP ulaže u naoružanje. To znači da bi vojni budžet Nemačke bio najveći u Evropi. A kancelar je obećao i da će braniti svaki pedalj teritorije NATO.

Šest meseci kasnije, stručnjak za SAD Jozef Braml za DW kaže: „Reč ’prekretnica’ (Zeitenwende) privukla je pažnju Vašingtona. Ono što bi Amerikance trebalo posebno da raduje jeste to što veliki deo te sume odlazi „Lokid Martinu“, kompaniji od koje Nemačka kupuje borbene avione F35. To je veoma skupo rešenje i znači da će Nemačka decenijama biti tehnološki fiksirana i zavisna od Amerike.“

Svete krave u klanici real-politike

Vladajuća nemačka koalicija stupila je na dužnost u decembru, pod ambicioznim motom: „Usuditi se na više napretka“. Ali rat i krize su od tada primorale političare SPD-a, Zelenih i FDP-a da u klanici real-politike žrtvuju čitavo stado svetih krava iz hramova stranačkih centrala.

I sad baš Robert Habek, ministar za privredu i zaštitu klime iz redova Zelenih, mora da, zbog ograničenih isporuka energenata iz Rusije, pokrene elektrane na ugalj koje su zatvorene. S obzirom na visoke emisije CO2 tih elektrana to predstavlja raskid sa „zelenim tabuima“.

Zeleni vicekancelar će možda čak morati da produži i vreme rada nuklearnih elektrana. Poslednja tri reaktora trebalo je da budu isključena krajem godine, što je bio deo politički željenog odustajanja od nuklearne energije – stvar koja je prirasla za srce Zelenima.

Politika mira vojnom silom

I SPD radi nešto što je do danas bilo nezamislivo. U svom govoru krajem juna, Lars Klingbajl, kopredsednik nemačkih socijaldemokrata, ne samo da je formulisao zahtev za liderstvo Nemačke u Evropi, već je i otvoreno priznao: „Za mene mirovna politika znači i to da se vojna sila vidi kao legitimno političko oruđe“. To je teška stvar za stranku čiji DNK tradicionalno teži razoružanju.

Odjednom su moguće i isporuke oružja u krizna područja. Zeleni su posebno oštro osuđivali izvoz oružja, na primer u Saudijsku Arabiju, a sada traže da se teško naoružanje isporuči Ukrajini što je pre moguće. SPD je i tu napravio zaokret, ali ne tako dramatično: snažno levo krilo socijaldemokrata nastavlja da koči kada je u pitanju oružje za Ukrajinu.

Politikolog iz Bona Folker Kronenberg dijagnostikuje da, s obzirom na istorijsku prekretnicu, uobičajena politička aritmetika više nije na snazi i da je to šansa da se donese nešto novo. „Ovaj šok je stvorio momentum u kojem postoji mnogo prostora za oblikovanje politike. Takvo vreme krize je vreme izvršne vlasti“, kaže Kronenberg za DW.

Pogled spolja

Ljudi van Nemačke ponekad začuđeno trljaju oči. Sredinom avgusta, britanski „Ekonomist“ je na svojoj naslovnoj strani pisao o „Novoj Nemačkoj“ i to ilustrovao moćnim saveznim nemačkim orlom koji se upravo probija iz jajeta. Rat u Ukrajini uzdrmao je samozadovoljnu Njemačku, pišu autori „Ekonomista“. I nadaju se „jačoj, smelijoj i odlučnijoj Nemačkoj, koja će preuzeti vođstvo jake i ujedinjene Evrope“.

Prema mišljenju politikologa Kronenberga, van Nemačke postoje različita očekivanja i perspektive. „U SAD ili Francuskoj je ono što je postignuto blagonaklono primljeno k znanju. Pozitivno se gleda na to što se Savezna Republika uključuje u potrebe i realnos,i i konačno ostavlja iza sebe tu suviše suptilnu povučenost kada su u pitanju potrebe odbrambene i bezbednosne politike i ograničenja, i ozbiljno shvata realnost“. Međutim, Kronenberg naglašava da bi „ljudi u centralnoj i istočnoj Evropi želeli da vide više, a možda i brže“.

Pod lupom krize, propusti iz prošlosti postaju previše jasni. Odložena digitalizacija otežava poslovanje i administraciju. Sadašnja hronična nepouzdanost nemačke železnice samo je jedan od primera uticaja višegodišnjeg zanemarivanja infrastrukture. Pre svega postaje jasno na kako klimavim nogama stoji prosperitet Nemačke.

Fluktuirajući poslovni model

Pojednostavljeno rečeno, nemački poslovni model poslednjih decenija funkcionisao je ovako: sa velikim količinama jeftine energije iz Rusije od poluproizvoda iz Kine pravljeni su visokokvalitetni proizvodi – i izvozili se prvenstveno u Kinu. Kina je najvažniji trgovinski partner Nemačke. Čitave privredne grane zavise od kineskog tržišta. Lanci snabdevanja zavise od kineskih dobavljača.

Jedan stub tog sistema već se trese: trgovina s Rusijom drastično je ograničena zbog nekoliko paketa sankcija EU. Sirovine poput gasa, nafte i uglja odatle sve manje odlaze u Nemačku. Pre rata, Nemačka je uvozila više od polovine svojih potreba za gasom iz Rusije, a u međuvremenu se stvari menjaju – i štedi se. Kancelar i ministar privrede širom sveta pokušavaju da dođu do novih izvora energenata, ovih dana i u Kanadi. Politika, biznis i stanovništvo sa zabrinutošću očekuju nadolazeću zimu. Nemilosrdno će se otkriti da li je ono što je postignuto dovoljno – i kakvo je stanje sa solidarnošću jednih sa drugima, kao i u Evropi.

Drugi stub, trgovina sa Kinom, i dalje se drži. Ali nelagodnost zbog zavisnosti od kineskog tržišta raste. Između ostalog i pod pritiskom SAD, počinje neka vrsta preokreta globalizacije, a sve to pod znakom razdvajanja. Formiraju se novi blokovi sa kineskim i zapadnim predznakom. To će otežati poslovanje sa svim stranama.

S obzirom na obilje kriza i sukoba, aktuelnih i pretećih, vlada u Berlinu započela je rad na strategiji nacionalne bezbednosti. To se događa prvi put. Nemačka do sada nije smatrala da je neophodno da jasno predstavi svoje geostrateške ciljeve i način kako do njih doći.