Rat i mir Filipa Davida; Šta stvarno znače sankcije; Ambasadori EU o humanitarnoj krizi – O čemu ćete, uz novi Nedeljnik, danas pričati

0
Fotografija: Igor Pavićević

Treća je nedelja kako naslovnu Nedeljnika krasi reč “rat”. Ne zato što se “rat prodaje”, daleko bilo, nego zato što se od njega ne može pobeći, čak i kada mislite, kao što je možda mislio Filip David, da posle jednog velikog zla – o tome kako ga je preživeo priča u prvom delu intervjua za Nedeljnik – ne može i ne sme opet da bude toliko patnje. Dok su ruski tenkovi u ukrajinskom blatu, a ruske rakete po ukrajinskim gradovima, mi smo zagledani i u prošlost (uloga i domet sankcija; sećanje na ’48. i šta je ona značila, a šta je mogla da znači) i u budućnost (nova epizoda Hladnog rata i, nadamo se, samo hipotetički scenariji o onom nuklearnom). Ali, kada bismo stavili sve stranice na kantar, možda ima nade: nešto je manje “rata”, a nešto više optimizma, na stranicama koje slede, posebno kod čoveka koji se nalazi na naslovnici…

Pogledajte šta vas sve čeka u novom broju Nedeljnika i druge teme koje će obeležiti dan

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

DAVID – Bio je profesor, dramaturg, scenarista, urednik na televiziji. Družio se i pripadao toj čuvenoj četvorki pisaca: Danilo Kiš – Mirko Kovač – Borislav Pekić – Filip David. Ali, pored književnih isečaka njegove biografije, Davida je karakterisala jedna borba protiv zla, protiv ratova, nacionalizma. Ovaj intervju smo radili dok su stizale vesti o tenkovima, zbegovima, kolonama… Zato je i u prvom delu velikog intervjua izneo lično iskustvo sa užasom Drugog svetskog rata u kojem je stradala njegova porodica a on sam se našao u borbi za život u najranijim godinama.

LALIĆ – “Da li je u pravu Soros koji kaže da je počeo treći svetski rat, Fukujama koji je u kraju istorije najavio da će u budućnosti ratovati samo liberalne ekonomije (šta sada posmatramo?!) ili Pol Krugman koji kaže da ukoliko se rat hitno ne završi Rusiju čeka sudbina Otomanske imperije, a Evropu sudbina nakon dva svetska rata?”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku “Kraj evropskog sna”.

AMBASADORI – “Evropska unija zna da može da računa na gostoprimstvo i saosećajnost Srbije prema Ukrajincima”, napisali su u ekskluzivnom autorskom tekstu za novi Nedeljnik svi ambasadori država članica EU u Beogradu.

ATOMSKI – Putinovo verbalno koketiranje sa nuklearnim naoružanjem koje traje još od perioda pre zvaničnog početka invazije, nuklearni rat je učinilo aktuelnom temom. Novi Nedeljnik, zlu ne trebalo, crta scenarije o tome kako bi izgledali atomski udari i kakve bi posledice ostavili po čovečanstvo i planetu.

SANKCIJE – Nikome ko je proživeo u Srbiji devedesetih godina nisu potrebni nikakvi statistički i empirijski pokazatelji da bi mu objasnili kakvi su negativni efekti ekonomske blokade, nema tog grafikona i “krive” koji će dočarati beskonačne redove ljudi koji su u njih stali više i ne znajući da li čekaju hleb, patrljke devizne štednje ili iseljeničku vizu u neku daleku, što je dalje moguću, zemlju, ili eventualno red za regrutaciju. U novom Nedeljniku o tome koliko su zaista učinkovite sankcije.

SMAJLOVIĆ – “Zašto na rat huškaju i mediji država koje nisu u ratu”, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom broju Nedeljnika.

IZBORI – Predsednički izbori lome se na pitanju o potencijalnom drugom krugu, dok su oni parlamentarni u zapećku, iako bi posle niza godina Srbija, sada je već izvesno, mogla da dobije Skupštinu u kojoj neće vladati jednoumlje. Da li je za “drugi plan” kriva samo situacija u Ukrajini, ili je opozicija napravila neke greške u koracima? Analiza u novom Nedeljniku.

I DRUGE VESTI

Rat u Ukrajini ulazi u četvrtu nedelju

Rat u Ukrajini ulazi u četvrtu nedelju. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da su “neke od formulacija sporazuma sa Ukrajinom blizu dogovora”, a iz Kremlja poručuju da bi status Ukrajine, poput onog koji imaju Austrija i Švedska, bio smatran kompromisom, ali je Ukrajina odmah odbacila takvu mogućnost.

Kijev traži bezbednosne garancije od saveznika. Zelenski se obratio američkom Kongresu i tražio vojnu pomoć i nove sankcije za Rusiju, a američki predsednik Džozef Bajden je najavio oko 800 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini dodajući potom da je “Putin ratni zločinac”. Prema podacima Ujedinjenih nacija, Ukrajinu je do sada napustilo više od tri miliona ljudi.

Austrijski kancelar danas u Beogradu 

Austrijski kancelar Karl Nehamer dolazi danas u Beograd u okviru dvodnevne posete Zapadnom Balkanu tokom koje će u petak boraviti i u Sarajevu i Prištini. Nehamer koji će se u Beogradu sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i verovatno i sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem, rekao je da posetom želi da potvrdi evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, posebno u svetlu pojačanih napetosti zbog rata u UKrajini.

“Ne smemo da taj za Evropu toliko važan region u našem neposrednom susedstvu prepustimo drugim akterima, poput Rusije i nećemo dozvoliti destabilizaciju regiona”, rekao je Nehamer.

Danas se navršava 18 godina od martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji 

Danas se navršava 18 godina od “martovskog pogroma” tokom kog su Albanci, najpre u Kosovskoj Mitrovici a potom i u drugim delovima Kosova i Metohije, organizovali proterivanje Srba, uništavanje njihove imovine i verskih objekata. Godišnjica pogroma biće obeležena u Gračanici, gde će se u manastiru Gračanica služiti parastos u 11 sati, a biće položeno cveće kod umetničke instalacije “MISSING”.

Povod za pogrom bila je nesreća tri dečaka albanske nacionalnosti, koji su se utopili u Ibru u selu Čabra u Ibarskom Kolašinu, za šta su Albanci optužili Srbe. Tog dana je etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a svoj dom moralo je da napusti više od 4.000 Srba. Poginulo je osmoro Srba i 11 Albanaca, povreženo više od hiljadu ljudi a među njima i na desetine pripadnika mežunarodnih snaga. Zapaljeno je ili teško oštećeno oko hiljadu srpskih kuća, deset srpskih škola, domovi zdravlja, pošte i druge institucije države Srbije. Srbi su proterani iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Đakovice, Gnjilana a po drugi put iz svojih domova morali su da beže i Srbi iz Belog Polja kod Peći, gde su ponovo zapaljene sve povratničke kuće.

Britanski premijer Boris Džonson u Emiratima, Saudijskoj Arabiji da traži dodatnu naftu

Britanski premijer Boris Džonson sastao se sa de fakto vladarima Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u naporima da smiri cene nafte koje skaču dok se Zapad bori sa ekonomskim posledicama ruske invazije Ukrajine. Džonson traži veće investicije u britansku tranziciju ka obnovljivoj energiji i način da obezbedi dodatnu naftu radi smanjenja britanske zavisnosti od ruskih isporuka energenata.

Cilj njegove posete je i da izvrši pritisak na te dve zemlje, glavne proizvođače nafte u okviru OPEK-a da proizvode više nafte što bi odmah imalo uticaja na cene sirove nafte Brent koja je dostigla gotovo 140 dolara po barelu u trgovanju prošle nedelje. Cene su se sada malo ublažile i pale na oko 100 dolara po barelu, velikim delom zbog pandemijskog zaključavanja u Kini.

Četiri žrtve snažnog zemljotresa u Japanu

U zemljotresu jačine 7,3 stepena po Rihterovoj skali koji je pogodio istočni deo Japana u sredu, poginule su najmanje četiri osobe. Povređeno je više od 100 ljudi, a milioni domova ostali su bez struje.

Jedan od poginulih bio je muškarac u 60-im godinama koji je živeo u gradu Soma, saopštila je lokalna kancelarija za prevenciju katastrofa, javio je CNN.

Ponovo odloženo glasanje u UN o ruskoj humanitarnoj rezoluciji o Ukrajini

Rusija je zatražila novo odlaganje glasanja o svom nacurtu “humanitarne” rezolucije o Ukrajini u Savetu bezbednosti UN, a neke diplomate smatraju da bi moglo i da se odustane od teksta, zbog nedostatka dovoljne podrške najbližih saveznika Moskve. O rezoluciji bi sada trebalo da se glasa u petak. Istovremeno u toku su razgovori, kako prenose drugi diplomatski izvori, da se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obrati Generalnoj skupštini UN, pred kojom bi rezolucija o humanitarnoj pomoći mogla vrlo uskoro da bude stavljena na glasanje.

Rusija je, najavljujući nacrt rezolucije u Savetu bezbednosti, tražila glasanje u sredu, pa onda promenila za četvrtak popodne, a sada je cilj petak pre podne, rekao je pomoćnik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski. Jedan izvor je rekao da bi rezolucija mogla na neodređeno vreme da se odloži, zato što Rusi nisu sigurni da imaju minimalnu podršku kojoj su se nadali, implicitno misleći na jake igrače u Savetu bezbednosti Indiju i Kinu.

VESTI IZ SPORTA

Viljareal izbacio Juventus, Čelsi preokrenuo protiv Lila 

Fudbaleri Viljareala plasirali su se u četvrtfinale Lige šampiona pošto su u Torinu pobedili Juventus sa 3:0 u revanš meču osmine finala, dok je Čelsi u gostima slavio protiv Lila sa 2:1. Posle 1:1 u prvoj utakmici, Viljareal je slavio golovima Đerara Morena sa penala u 78, Pau Toresa u 85. i Arno Danžuma u 92. minutu sa bele tačke.

Fudbaleri Čelsija plasirali su se u četvrtfinale Lige šampiona, nakon što su u revanš meču u gostima pobedili Lil sa 2:1. U prvom susretu u Londonu, Čelsi je slavio sa 2:0. Poveo je Lil u 38. minutu golom Buraka Jilmaza iz penala. Žoržinjo je u šesnaestercu igrao rukom, to je video sudija Davide Masa i pokazao na belu tačku. Čelsi je do izjednačenja stigao golom Kristijana Pulišića u trećem minutu nadoknade poluvremena. Žoržinjo je poslao loptu kroz odbranu Lila, na pravom mestu se našao Pulišić i šutirao iskosa sa desne strane i pogodio suprotan ugao gola Lila. Pobedu Čelsiju doneo je Cezar Aspilikueta golom u 71. minutu, nakon asistencije Mejsona Maunta.

NASLOVNE STRANE

BLIC – List navodi da će uskoro u Srbiji biti novi talas epidemije korona virusa “Stelt omikron bukti Evropom, stiže i u Srbiju”. O peščanoj kiši u Srbiji “Kao da je prošla pustinjska oluja”.

VEČERNJE NOVOSTI – O navršavanju 18. godina od pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, pod naslovom “Plan bio da zatru naš narod na Kosovu”. Intervju sa predsednikom Demokratske stranke Zoranom Lutovcem “Borimo se za čoveka i protiv nejednakosti”.

DANAS – List navodi da je “Srbija voz prekršio pravila sopstvenog konkursa”. Rediteljka Minja Bogovac o otkazivanju predstave u Češkoj, u tekstu pod naslovom “Kako su nam u Češkoj otkazali predstavu zbog stava Srbije o Ukrajini”.

NOVA – O najavljenom predstavljanju tima kandidata za gradonačelnika Beograda liste za “Ajmo ljudi”, list navodi “U Vujoševićevoj ekipi Šoškić, Spahović i Ljubičić”. Intervju sa potpredsednikom Narodne stranke i kandidatom za poslanika na listi “Ujedinjeni za pobedu Srbije” Miroslavom Aleksićem “Državom upravlja huligan, pobedićemo ga uz podršku naroda”.

POLITIKA – O izjavi predsednika države “Cena gasa za našu zemlju biće među najnižim u Evropi”. Podsećanje na pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji “Pečat mržnje i zločina”.

PREPORUKA ZA ČITANJE

Novi broj Nedeljnika je u prodaji….

NA DANAŠNJI DAN

1992. – Na referendumu u Južnoj Africi belci su nadmoćnom većinom podržali reforme za okončanje sistema aparthejda.

2003. – U 13 minutnom govoru iz Bele kuće Predsednik SAD Džordž Buš postavio je ultimatum iračkom predsedniku Sadamu Huseinu da u roku od 48 sati napusti Irak sa svojim sinovima, ili će se u protivnom suočiti sa ratom.

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji će danas biti pretežno oblačno i malo hladnije, mestimično sa slabom kišom, a na planinama sa snegom, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Duvaće slab i umeren istočni i jugoistočni vetar. Najniža temperatura kretaće se od jedan stepen do pet, a najviša od šest do 10 stepeni.

U Beogradu će biti pretežno oblačno i malo hladnije, povremeno sa slabom kišom. Najniža temperatura biće oko četiri stepena, a najviša oko 10 stepeni.