Dok se bliži kraj trećeg dana napada SAD i Izraela na Iran i odgovora Teherana na ciljeve u Zalivu, globalna ekonomija osetila je prve posledice – rast cena sirove nafte i gasa.
Razlozi leže u faktičkom zatvaranju za plovidbu Ormuskog moreuza, napadima na katarska postrojenja za proizvodnju LNG kao i na odluku Saudijske Arabije da privremeno zatvori rafineriju Ras Tanura.
drastičan skok cene gasa
Referentne cene prirodnog gasa na holandskom i britanskom veleprodajnom tržištu skočile su za skoro 50 odsto nakon što je kompanija QatarEnergy, jedan od najvećih svetskih izvoznika tečnog prirodnog gasa na svetu, saopštila da je obustavila proizvodnju LNG usled napada iranskih dronova na njene objekte u Ras Lafanu i Mesaidu.
Prema informacijama agencije Rojters, katarska energetska kompanija se priprema da se pozove na višu silu jer je neizvesno kako će ispuniti ranije preuzete ugovorne obaveze.
Terminski ugovori za gas na berzi TTF porasli su za više od 14 evra, dostigavši nivo od 46,52 evra po megavat-satu, dok su cene u Aziji zabeležile skok od skoro 39 odsto. Voren Paterson, šef strategije za sirovine u kompaniji ING, upozorio je u izjavi za Gardijan da bi se situacija mogla dodatno pogoršati ukoliko kriza potraje, i da bi cena na TTF berzi potencijalno mogla da skoči na 80 do 100 evra po megavat-satu“.
Sirova nafta i logistička kriza
Paralelno sa krizom na tržištu gasa, sirova nafta tipa Brent zabeležila je jutros rast od 10 odsto, premašivši iznos od 82 dolara po barelu nakon napada na tankere u blizini Ormuskog moreuza ali se, kako je dan odmicao, spustila na oko 78 dolara.
Ovaj moreuz predstavlja ključnu tačku svetske energetike kroz koju prolazi oko 20 odsto ukupne globalne potrošnje nafte, odnosno više od 20 miliona barela dnevno.
Iran je još tokom vikenda izdao upozorenje brodovima da se drže podalje od ovog pravca, dok su vodeći svetski prevoznici poput kompanija Maersk i Hapag-Lloyd počeli da izbegavaju i Suecki kanal zbog straha od novih napada u Crvenom moru.
Analitičar Horhe Leon iz kompanije Ristad Enerdži ističe da faktičko zatvaranje Ormuza znači efektivni gubitak od osam do deset miliona barela sirove nafte dnevno na globalnom tržištu a konsultantska kuća Vud Mekenzi upozorava da bi cena sirove nafte mogla da premaši 100 dolara po barelu ukoliko se tranzit kroz najkraći put sa Bliskog istoka ubrzo ne normalizuje.
Podsetimo i da je jutros Saudijska Arabija zatvorila iz predostrožnosti svoju najveću rafineriju nafte Ras Tanura nakon napada dronom. Radi se o postrojenju kapaciteta 550.000 barela dnevno, i delu energetskog kompleksa koji služi i kao ključni izvozni terminal za saudijsku sirovu naftu.
umereni optimizam analitičara
Iako su cene naglo porasle, potpuna panika na tržištu je izostala zahvaljujući brzoj reakciji grupe OPEC plus i postojanju alternativne infrastrukture.
Za početak, vodeći proizvođači nafte pristali su da povećaju proizvodnju za 206.000 barela dnevno kako bi nadoknadila potencijalne manjke i pre današnjih napada na energetska postrojenja u Kataru i Saudijskoj Arabiji,
Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, kako navode analitičari, mogu da iskoriste naftovode kako bi privremeno zaobišli Ormuski moreuz, što bi donekle ublažilo pritisak na snabdevanje.
Izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, Fatih Birol, naveo je da agencija aktivno prati situaciju i da je u kontaktu sa ministrima glavnih proizvođača. Analitičari Eurasia Group dodatno smiruju situaciju ocenom da su trajni poremećaji malo verovatni s obzirom na snažnu odbranu ključnih energetskih postrojenja u Zalivu.
efekti po globalnu inflaciju i privredni rast
Sa druge strane, ako cene nafte i gasa nastave da rastu na duži rok, mogli bi da budu poništeni dosadašnji napore centralnih banaka u suzbijanju globalne inflacije.
Mauricio Karuli, energetski analitičar u firmi Kilter Čeviot, ističe da promena cene nafte od samo 10 dolara može značajno povećati stopu inflacije i smanjiti globalni rast BDP-a. U najgorem scenariju, holandska banka ABN Amro predviđa da bi inflacija u SAD mogla doći do 4 odsto, što bi dovelo u pitanje nadu da će Federalne rezerve smanjiti kamatne stopa ove godine.
Zbog povećanog rizika od opšteg rata na Bliskom istoku, investitori se ubrzano okreću tradicionalnim „sigurnim utočištima“ za kapital poput zlata, čija je cena dostigla 5.400 dolara, što je najviša vrednost u poslednjih mesec dana.
Tagovi
