U političkom Vašingtonu trenutno preovlađuju bes, prkos i zabrinutost. Po prvi put u istoriji SAD, Predstavnički dom nema lidera nakon što je osam republikanskih poslanika (uz Demokrate) glasalo za opoziv Kevina Makartija, piše DW.
Njutn Gingrič, ideolog konzervativaca, pozvao je Republikance da izbace iz stranke vođu pobune, kongresmena Meta Geca. On je antirepublikanac koji aktivno uništava konzervativni pokret, ocenio je Gingrič za „Vašington post“.
Drugi nisu otišli tako daleko, ali: osmorica republikanca moraju da odgovaraju za to što su stavili sopstvene interese iznad interesa zemlje, rekao je Republikanac iz Njujorka Majk Louler za CNN. On lično smatra da bi ta osmorica političara trebalo da izgube svoja mesta u odborima Kongresa i da se mora postaviti pitanje njihovog članstva u poslaničkom klubu.
„Ne možemo više ništa da uradimo“
Osam neistomišljenika dolaze uglavnom iz ultradesničarskog tabora poslaničke grupe Republikanca, koji je pre devet meseci primorao Makartija da prođe kroz čak 15 krugova glasanja.
Taj tabor je s njim dogovorio da se vlada Džozefa Bajdena natera da troši znatno manje novca i sada su smatrali da Makarti nije ispunio taj njihov zahtev. Osim toga, Makarti je u subotu uz pomoć Demokrata usvojio privremeni budžet kako bi sprečio blokadu vlade. Očigledno je to za njih bila kap koja je prelila čašu.
Bajron Donalds, predstavnik Floride, takođe nije bio zadovoljan radom svog predsedavajućeg Makartija, „ali trebalo je na kraju da završimo svoj posao – a sada u plenarnoj sali ne možemo ništa da uradimo“, rekao je Donalds na Foks njuzu.
Protiv Makartija su glasale i Demokrate
Demokrate se ne osećaju odgovornim za haos i kažu da su to Republikanci uradili jedni drugima i zato oni moraju to da dovedu u red.
Takođe: pod Makartijem je od prvog dana vladao haos, bilo je podela i raznih poremećaja, ali rezultata nije bilo, ocenio je predstavnik Njujorka Pet Rajan za CNN.
Demokrate su u manjini u Predstavničkom domu i takođe su glasale za opoziv Makartija, između ostalog i zato što je on pokrenuo postupak opoziva predsednika Bajdena.
Otvoreno pitanje finansiranja Ukrajine
Kongres mora vladi do sredine novembra da odobri budžet – koji ionako kasni. Sporna je, između ostalog, i pomoć Ukrajini.
Predsednik Bajden već je zatražio od Kongresa dodatne 24 milijarde dolara. To je sada na ledu. A već odobrena sredstva toj zemlji, u dogledno vreme će ponestati.
„Možemo da izdržimo još nekoliko meseci. Ali šta će se dalje biti s pomoći Ukrajini, u velikoj meri zavisi od toga ko će biti sledeći predsedavajući“, rekao je za CNN Mark Esper, bivši ministar odbrane u vladi Donalda Trampa.
Ko umesto Makartija?
Izbori za novog predsedavajućeg Kongresa bi mogli da počnu najranije sredinom sledeće nedelje. Makarti je već potvrdio da se neće ponovo kandidovati. Za sada su podršku Republikanaca zatražila dvojica njegovih stranačkih kolega.
Stiv Skaliz, lider većine republikanca u Predstavničkom domu, u sredu je u pismu zamolio svoje kolege za podršku. „Sledeće poglavlje neće biti lako, ali znam šta znači boriti se i spreman sam za bitke koje su pred nama“, napisao je sadašnji Republikanac broj dva u Predstavničkom domu. „Ponizno tražim vašu podršku u ovoj misiji da budem vaš vođa Predstavničkog doma“.
To je učinio i kongresmen Džim Džordan iz Ohaja, poznat kao lojalan Trampu. On je najpre na pitanje novinara u Kongresu da li želi da se kandiduje za funkciju, odgovorio sa „da“, a potom je i on stranačkim kolegama uputio pismo u kojem moli za podršku za kandidaturu. Džordan je i na čelu Odbora za pravosuđe, koji se bavi istragom o opozivu predsednika Bajdena.
Pominju se druga imena – a među njima i ime bivšeg predsednika Donalda Trampa. To bi bilo moguće, jer predsedavajući Predstavničkog doma ne mora da bude iz redova izabranih članova. Međutim, bivši predsednik je u sredu u Njujorku naglasio da je „u potpunosti“ fokusiran na svoju predsedničku kandidaturu za 2024.
Tagovi
