Raši se ruke tresu, a išao bi po piće. Pošalje Gidru, a ovaj se vrati sa polupraznom časom: „E, sine, pa toliko sam i ja mogao da donesem…“

U prilici da dođu do pića, a da to supruge ne primete, glumci su se dovijali tražeći pomoć mlađih kolega.

Tako, veliki Radomir Raša Plaović, u već poodmaklim godinama, zbog raznih dijagnoza ruke mu se tresu, a pod budnim okom supruge Dare, takođe glumice Narodnog pozorišta, ne usuđuje se da ode do šanka i donese sebi piće.

Em će mu se pola prosuti, em će ga videti Dara.

Stoga on zamoli svog mlađeg kolegu Gidru Bojanića da ode do šanka i da mu donese piće.

Međutim, Gidra od jutros ništa nije popio, i njemu se tresu ruke, ali ode da posluša svog profesora.

Kad je pred čika Rašu stavio polupraznu čašu, veliki glumac samo konstatova drhtavim glasom:

– E, sine, toliko sam i ja mogao da donesem!