Radulović: Nikad nisam rekla „šta mi je ovo trebalo“, jedva čekam suđenje

0
Fotografija: Igor Pavićević

Glumica Milena Radulović rekla je tokom gostovanja na TV N1 da je u trenutku kada je odlučila da istupi javno i svedoči o zlostavljanju koje je preživela u školi glume Miroslava Aleksića bila svesna loših stvari koje će se dogoditi, ali da dobrih nije bila svesna.

“Bila sam svesna medijskog sistema u kome živimo. Znala sam da to moram da uradim, nisam imala izbora, bila sam prepuna osećanja nepravde, nemoći i besa. To je moralo da se desi, bila sam svesna rizika, izabrala sam da nastavim svoj život u miru iako ovo ne liči na mir”, kaže Radulović.

Dodaje da imamo ozbiljan deo društva i medija koji na pravi način trerira određene sitacije i da je seksualno nasilje toliko prisutno u društvu.

„Mnoge žene su se osetile kao žrtve. Ja sam imala pokušaje nekog rezrešenja te situacije još 2018. godine, neuspelo, okupljanje devojaka za koje sam znala da su prošle isto, kada sam shvatila da ‘živa neću ostati’ budem li se plašila, bilo leto 2020. godine kada sam rešila da to zaustavim. Teško je uradio to sam, iako sam bila spremna, to su devojke znale. Advokati govore da je to nedokazivo, da nema šanse, jedini način je bio da svi zajedno učestvujemo u tome, bilo nas je četiri. Mediji propuštaju činjenicu je da ima 16 prijava, ja neke od tih žena ne poznajem“, kazala je Milena Radulović.

Suđenje Miroslavu Aleksiću opisuje kao „proces izlečenja“.

„Stalno misliš da je kraj. Odeš kod psihologa i misliš da je kraj, onda se pojave nove devojke i misliš da je kraj. Nadam se da je suđenje početak kraja, jedva čekam da se dogodi, da ja uđem u sudnicu, da završimo taj slučaj i krenemo dalje“, kaže Radulović.

Komentarišući nagradu „Osvajanje slobode“ koju je dodelila Fondacija “Maja Maršićević Tasić“, kaže da ne ide sloboda bez osvajanja.

„Tek na dodeli nakon govora Vesne Rakić Vodinelić sam ‘ridala’ kao da sam juče shvatila šta se dešava cele godine. Kad me pitate za rizike, spremiš se kao da ideš u rat, iz tog borbenog stava mogle su da me rasplaču neke dobre stvari, zapravo te jedino izbaci iz tog stava nežnost i prelepe stvari. Prvi put sam sagledala kroz divan govor da sam ja nešto važno uradilo, veliko. Sve vreme dok se nešto dešava, dok su događaji intenzivni, niko nema osećaj da je to stvarno, tek kada se sve bude smirilo biću svesna šta sam zapravo uradila. Sve je to nešto u čemu ja nisam imala izbora, sloboda ili ništa, ja sam to morala da uradim za sebe, da bih mogla da nastavim sa normalnim životom, nikad nisam rekla šta mi je ovo trebalo, nije bilo izbora u mojoj glavi, ali jesam se pitala kada je kraj ove epopeje. Veća je borba bila pre januara, a nego posle, jer je sada opipljiva. Imam neverovatnu porodicu“, rekla je ona i dodala da zapravo tek sada počinje da radi, jer su, kako kaže, ljudi iz posla smatrali da nije sposobna da radi“, rekla je Radoluvić.

Govoreći o filmu „Toma“, u kom tumači lik Nade, treće supruge Tome Zdravkovića, za N1 je rekla kako je ona doživela ulogu.

„Jasno mi je bilo kakva je to žena, od onih koje sa osmehom i lakoćom prolaze kroz život, ubeđene da su u pravu i pametnije od svih. Interesantno mi je bilo da tumačim takav lik, jer ja ne mislim da postoji da je neko sasvim u pravu. Nada je uvek u pravu, to je neka vrsta samopouzdanja, koju ja i dalje nisam osvojila.

„Ne mogu da verujem da sam deo jednog takvog filma, mislim da će film ostati, budi čista i iskrena osećanja, a to je više nego potrebno, blago ovog filma je što je Bjelogrlić pozvao sve mlade glumce uglavnom, to je veoma važno da je ekipa mladih dobila takav prostor da se iskaže“, zaključila je Milena Radulović.