Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog pisao je kako je jedna objava na društvenoj mreži doktorke koja je primila vakcinu izazvala burne reakcije, komentare i teške uvrede. Prenosimo u celosti njegov tekst objavljen u Politici:
„Doktorka A. je neurolog u jednom beogradskom Kliničko-bolničkom centru. Radno mesto joj je već dugo u „crvenoj zoni“, gde leči teške bolesnike od kovida 19, a kada dođe kući, ne razlikuje se mnogo od drugih zaposlenih žena – zajedno sa suprugom, koji joj je kolega, brine o deci, nabavkama, ishrani i svemu drugom što čini uobičajeni porodični život.
Njena svakodnevna rutina izmenila se pred Badnji dan, kada je vakcinisana protiv kovida 19, pa je tu vest stavila na svoj FB nalog. Samo tu, a „deljenjem“ su otvarani novi krugovi, steklo se skoro hiljadu što „emotikona“, što komentara. Mnogi su bili izrazito agresivni, pa je pokušavala da opravda svoje motive, a na Božićno veče je rezignirano odustala rečima: „Poštovani svi, jedini cilj ovog posta je da se spasu životi i ljudi ohrabre da se vakcinišu. Svakako ćete verovati u ono u šta želite i živeti onako kako odaberete. Laku noć želim.“
Zašto je vakcinisanje jedne doktorke nateralo stotine ljudi da se, umesto očekivane poruke „Mir Božiji“, žustro sukobljavaju, razmenjujući teške uvrede? Pokušajmo da sistematizujemo reakcije, izostavljajući iz razloga pristojnosti najvulgarnije opaske i psovke.
Velika grupa je optužuje da vakcinu nije ni primila: “Loša gluma, uvek iz ugla gde se ne vidi igla, koja se ili uvlači, ili sklapa ili je nema“; „Ako je ona stvarno primila Fajzerovu vakcinu, ja ću istu da pojedem. Samo lažu“; „Pitanje je ŠTA primaju? Infuzioni rastvor, vitaminski koktel…?“
Brojne su i direktne optužbe za mito („Dobila pare od Fajzera za epp“; „Koji su ili koliki su vaši razlozi? Sa koliko nula se pišu?“; „Botuješ za kintu“; „Pare su čudo“; „A koliko se sendviča dobije za reklamiranje vakcina?“; „Primila je, da, samo ne vakcinu, a ako i jeste, onda definitivno nije normalna“; „Nikli su ti rogovi i magareće uši, kao i štek na računu, jer si lobista vlasti, gnjido!“). Ima, međutim, i empatije („Nemaju izbora, a nije tačno da žele svi doktori da je prime“).
Jedna žena pita: „Šta se nalazi u toj vakcini ?! Sastav?“, a njena istomišljenica dosoljava: „Evo niko živ neće da kaže šta je u njoj, nego samo moraš da je primiš, dobro će ti učinjet. Više nas vole, no mi sami sebe.“ U toj poplavi sumnji gubi se pozivanje na stvarnost: „Sastav je jasno napisan u uputstvu za vakcinu, do detalja.“ Umesto tako prostog rešenja, stiže zahtev da se ljudi upute „na mesto (internetska stranica ili link) gde će moći da se informišu i sami donesu sud.“ Nije važno šta piše u uputstvu i šta kažu lekari, već na šta upozorava neki „sajberspejski“ hohštapler, recimo da je u vakcini „opasni“ dihidrogen monoksid (u prevodu, obična voda).
Postoje zamerke da „vakcina nije dovoljno ispitana“, mada ju je primilo već mnogo miliona ljudi. Dosta je „znalaca“ koji tvrde kako je „nemoguće stvoriti vakcinu za tako kratko vreme“, bez obzira što ih činjenice demantuju. Ima protivnika Fajzerove vakcine, a pojedinci postavljaju uslov: „Lično, prihvatiću vakcinu, ali samo rusku.“ S tim u vezi su i komentari tipa: „Je l’ su nas bombardovali, i postoje dokazi da ljudi obolevaju od raka, zašto i sad ne bi postojala neka svetska zavera tih bogatih bitangi?“
Pojedince brinu pozno nastali efekti, mada se neželjena dejstva nikad ne javljaju sa dugom zadrškom. Pitanja su: „A posle? Kroz par meseci ili par godina? Jeste li o tome razmišljali, „struko“?“; „A sterilitet kod muškaraca i žena, to niko i ne pominje? Za pet godina možda će biti i to i kancer?“
Radi zaokruženja utiska, pomenimo i neke od najbesmislenijih tvrdnji: „Niko nije napravio vakcinu za iskonsku bolest staru 1000 godina!“; „I protiv korone nema nijedan lek, nije bilo ni pre 500 godina, ni pre 1000 godina, za to ne može da se izmisli vakcina!“; „Ono sto je od Boga, za to nema vakcina.“ Uz njih idu i neosnovane glasine: „A koliko su do sad umrli što su primili vakcinu? Ja pobrojah do sad 5“ (niko nije umro); „Pisalo je na instagramu In memoriam a onda su uklonili“, itd.
Čovek se sneveseli kada samo na jednom sajtu nađe 558 navedenih i sličnih komentara za manje od dva dana. Ipak, pre nego što se zapita kakav smo mi narod, mora da ima u vidu da je broj komentara mnogo veći od broja komentatora, a da oni nisu baš tipični za celu populaciju. Javljanje ne mora da bude znak iskonske zlobe, već osujećenosti, nezadovoljstva sobom i svojim životom, osećanja nepravde tokom tranzicijskih muka, podeljenosti u društvu i rasprostranjenog nepoverenja u institucije i autoritete.
Prisutna je, nažalost, i nekonstruktivna aktivnost pojedinih lekara sa akademskim zvanjima. Jedni su izražavali rezervisan odnos prema vakcinaciji, drugi su sumnjali u proizvode koji ne potiču iz Instituta „Torlak“, a treći su se apriorno, bez uvida u sastav vakcina, opredeljivali prema svojim ideološkimm preferencijama. Sada žanjemo i plodove njihove setve“.
Tagovi
